Blogosfera Večernjeg lista
Blogosfera Blogorovanje

Cili je svit na mome brodu

Baš san bija popit kavu u Bolu. Prvo san kupija Slobodnu pa ko pravi Dalmatinac okrenija na zadnju stranu, jer mi to uvik čitamo ozada. Pogleda san osmrtnice i sućuti, pročita šta ima nova o Hajduku pa ostale nebitne informacije. Večeras smo u Makarskoj i vidija u novinama da na Kačiću svira tribute to Rolling Stones i to mi je baš drago. Rado ću poslušat ''You can't always get what you want'' koji me uvik siti na onaj kultni film iz '83. – The big chill. Onda ću nazdravit Svevišnjem i namignit mu jer se taj naslov pisme uopće ne na mene ne odnosi.
Objava 31. srpnja 2017. 1 komentara 243 prikaza
 Slobodna u ladu
Slobodna u ladu
Slobodna u ladu

 

Kad san iša s kave put broda proša san kraj onog mista di je onog glavonju iz Zagreba udrilo šakon u glavu pa je upa u more, i zateka istog onog momka iz lučke uprave, koji je potrča za počiniteljem, kako nateže muring.

-Zdrave ali ti šef dolazi?

Nasmija se i objasnija mi da mora te konope održavat bez obzira ko dolazi. I svaki put kad dođen u Bol on mi se pravda da je mahinalno potrča za napadačen, nesvjestan o kome se radi. Isto san čuja da je ima razgovor s Torcidon poslije i da su to riješili, ipak je momak iz Splita.

Onda san pedesetak metara dalje čuja:

- De dodaj tu novinu!  

Kapetan s mog broda sidija je na kavi s kolegom i pozva me da im se pridružin, ali ima san važnoga posla pa san im ostavija Slobodnu na stolu i poša dalje.

Evo mi bivša kolegica Tea u grupu šalje neku sliku iz ureda: sve puno papira i kuverti po stolu, pa san joj mora odgovorit. Posla san i ja njoj sliku iz mog ''ureda''. Sidin u šlapama, bez majice, na sun decku (sunčana paluba). Laptop mi je na jednoj ležaljci, a ja na drugoj i sve je prema uputama o zaštiti na radu. Iman dovoljno metara kvadratnih oko sebe da mogu u miru radit, a laptop je okrenut okomito prema suncu, tako da mi refleksija ne ide u oči pa da ne daj Bože ne oćoravin puno.

U jednon trenu san se uvatija u razmišljanu: "čoviče pa cili svit je na mom brodu": I arhitektica Mare iz Čačka šta je pobigla radit za neku strašno poznatu firmu u Švicarsku i njen brat Pavle šta studira u Beogradu. I jedan Dubrovčanin koji radi na jahti arapskog šeika. Tu je sa ženom u osmom misecu trudnoće, visokom i duhovitom Sarajevkom. Tu je i mali Mateo od godinu dana s materon i ocen, mali moj Purger koji ne skida osmijeh s lica, a najmlađi je na brodu, ikad!

Grupa Francuza je isto tu negdi, plješću mi svako jutro kad se probudin i umiru o smija kad me vide. Obostrano je, i ja se s njima smijen. Erik me doda na Fejs pa san tek poslije ubra da je poznati glumac tamo, a jedan bradonja, kojeg smo zvali Laptalo, oplovija je cili svit pa kasnije predava tjelesnu kulturu u nekoj njihovoj školi. Sad pričamo na mote, on, žena mu i ja.

Jedan Švabo se doša ličit na meni pa san mu mora prvi dan reć da je strašno dosadan, onda  kad nije tija doć na sastanak koji san organizira, reka san mu da me ne pita ništa do kraja putovanja. Evo naučija san bit i bezobrazan kad je neophodno, sve u svrhu očuvanja zdravlja svojega.

Tu je i velika obitelj Švaba koji od jutra udaraju velike pive i prvi pas koji je kročija na ovaj brod, doša je s njima.

Došli su i Slovenci, ustvari Bosanci koji nas časte pićima od rane zore i svi se skupa smijemo. Ipak, nije mi jasno da su njih dvojica toliko napaljeni na druge žene i da njihove žene to toleriraju stalno.

Stari Argentinci koji čak imaju i svoj privatni avion i veliku firmu. I ta baba od 84 godine danas uči kineski. Moj Ivan joj se smije da: ''koji će joj k…c kineski, pari da će ona sad s njima trgovat''. Meni je baš kul i super mi je gledat da u tim godinama putuje i pleše kao da joj je pedeset godina manje.

 

 

Evo sinoć i dvoje Libanonaca. Smišni su skroz, on okolo oda s kubankom u ustima i pokazuje mi slike kako ima kolekciju viskija, vina i cigareta doma. Cila jedna prostorija samo za to.

Dvoje iz Pertha mi je pričalo da im se kćer udala za nekog Hrvata koji se preziva Pivac, a eto Pivci baš iz moga mista! Malog mog, svjetskog Vrgorca.

Amerikanac Ed ima veliku kompaniju s uredima po cilom svitu i popravlja avione. Kaže da su Meksikanci vrhunski radnici i da su čudo inteligentni i sposobni.

Evo i jedna Afrikanka koja sad radi u Parizu za poznatu turističku agenciju Tui, došla je s mužem i dvi male prekrasne crnkinje koje upravo leže tu u hladu i rješavaju nekakve križaljke.

Tu je i familija Danaca koji navijaju za klub protiv kojeg moj Hajduk igra sutra. Reka san in da sa velikin respekton pričaju o Hajduku, jer je to jedina tema di me mogu lako isprovocirat. Smijemo se naravno, ali istinu govorimo.

Jesan li koga priskočija? – da bome da jesan, puno njih, zanimljivih i simpatičnih.

Samo san tija reć da cili svit stane na moj brod. A tek nas osmorica koji smo tu non stop? – mi smo tek kontinenti za sebe.