Blogosfera Blogorovanje

Nije lito samo more

U četvrtom misecu vozija san se Šubićevon prema Medveščaku, na masažu kod Ive. Ima san dovoljno vrimena i nije bilo razloga za nervozu. Nije bilo vruće, a autu je svirala omiljena muzika. Ipak, sva ta silna ubacivanja, trube, gasanja i sl., jednostavno te ponesu da voziš i ti na isti način. I točno znan moment kad san pogleda kroz prozore i vidija da s obje strane iman po desetak centimetara do susjednih auta. U sebi san zafalija Bogu što iden na brod i što ću na tim prostranstvima imat stotine metara prostora oko sebe i neću se morat s nikim naguravat i nikome trubit.
Objava 11. kolovoza 2017. 0 komentara 311 prikaza
Jedno lipo misto na Trebižatu
Jedno lipo misto na Trebižatu

Daleko od toga da liti nije najlipše na brodu, je, ali ima i još puno lipih stvari koje mi začine to najdraže i najkraće godišnje doba.

Recimo, bilo mi je nezamislivo liti doć doma iz Zagreba, a da mi mater ne isfriga dva jaja na oko i tavu kumpira. Isto tako liti jednostavno moram naget tetrapak mlika, onako ladnog iz friždera i napit se, apožito. Evo i sad isprid mene stoji mliko, argeta pašteta i mrvice od kruva. Pašteta i poma/rajčica/paradajz neizostavna su litnja spiza.

Kad već pišen o spizi totalna me tuga jamila na pomisao da ću cilo lito radit bez slobodnog dana i neću moć otić u Hercegovinu, na Trebižat di se tako dobro jede! Srićon, u srid sezone dobija san tjedan slobodno. Pošto je tamo toliko lipo, ne želin uopće otkrivat mista na koja iden, ali lito bez Trebižata, najlipše rijeke na svitu, nije potpuno lito!

 

Teško bi mi bilo zamislit da lito prođe bez da ja prođen priko Pijace i ne izaberen jednu od one dvi pekare, a ruku na srce, nek se ti dragi ljudi koji tamo rade ne ljute, ne valja ni jedna ni druga, pa kupin jedno ono suvo pecivo. Ne bi ono jadno tribalo bit suvo, ali takvo je kakvo je. I onda pođen uzbrdo do Korza popit kavu iznenađenja. Nije u Korza kava loša, dapače, ali nikad ne znaš kad će te iznenadit. Jedna od tema u kafiću je uvik Hajduk, a ekipe su često afirmacijske i negacijske. Tako i oklade padaju. Ima nas jedan dio koji svake godine misli da će bit bolje pa se tamo iza Velike Gospe razočaramo.

Isto tako, lito je nepotpuno bez koje utakmice na Poljudu. Najprije najbolji topli na svitu s jajima, jer jaja u Zagrebu nema. Ne mislim na muda, nego jaja u sendviću. Prije toga koja piva puten pa koja piva posli sendvića. Cili grad je sritan, sve je bilo, moje lice, duša tilo. Svi se razdragani vuku Zrinjsko – Frankopanskon pokraj parka Emanuela Vidovića u kojem se pije i piša. Poljud je najlipši liti i nade su najveće.

Kad ne iden na more, najdraže mi je ležat u kući i nalivat se babinog soka od višnje, razmućenog s ladnon vodon. A kad mi to dotuži, onda oden iza kuće i polivan se iz gume pa legnen na ležaljku dok mi ne postane opet vruće. Tako ponovljan radnju.

Nezamislivo mi je da cilo lito ne dođen u Vrgorac i vidin ga onako pustog. Evo ove godine od pet kafića koji su na vr' Pijace, jedino Korzo radi. Toliko zna bit prazno popodne, da bi se slučajni prolaznik iz metropole pripa da je Pale sam na svijetu. Više puta san razmišlja o tome da nonšalantno prošetan gol kroz misto. Siguran san da niko ne bi reka da san skrenija, jerbo me ne bi niko ni vidija!

Napišite prvi komentar!

Za komentiranje je potrebna prijava/registracija. Ako nemate korisnički račun, izaberite jedan od dva ponuđena načina i registrirajte se u par brzih koraka.