Blogosfera Večernjeg lista
Blogosfera Daisy Pozitivka

Koliko je novac afrodizijak?

Objava 22. svibnja 2016. 3 komentara 2675 prikaza
Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

Ulazimo u top zagrebački klub, bar, whatever. I mada vrhunski uređeno mjesto i moderna muzika, nešto je ipak tu pogrešno. Ne grešno, nego baš loše pogrešno. Za šankom i okolo poredani poduzetnici u košuljama na konje, a oko njih redom mladice koje cvatu. Do 25 molim lijepo. Sve više je previše ocvalo. Koliko platiš, toliko se ona smije. Tvoja Barbika na navijanje. Postariji ne tako atraktivan niti karizmatičan muškarac je s mladom djevojkom koja je s njim zbog njegove duše. Ona je toliko mlada, da se ni sama nije formirala. Ali je već dobar stručnjak za duše. Tako je mlada, ali je već toliko odrasla. I ona je poduzetnica. Ali neke druge vrste. Toliko takvih prizora da se prijatelj okrenuo čim smo ušli jer su prizori bili degutantni te smo cugu popili u normalnom okruženju gdje ljubav i seks nemaju cijenu. Super su mi te servirane face, servirani odgovori, igre te neke moći i catch me if you can – but only if you have the money.

On: Opet ti sa svojim moraliziranjem. Pa nek se kurva tko god želi.

Ja: Imaš pravo. Netko se kurva. Netko piše blog. Svatko ima svoje veselje. Barem imam novu temu. 

On: Dok se ti narintaš da platiš račune, njoj njena rit plaća račune.

Sve je to tako naporno. Sva ta koncentracija prenabildane moći, para, lažnih uvaljivanja, lažnog smijeha, od toga mi bude muka.

Što je tu seksi? Što je tu privlačno? Zar nije ljepša čista animalna privlačnost od ove plaćene? 

To nije lov u kojem lovina trči po džungli i ti ju loviš dok je ona slobodna. To je lov u kakav idu tajkuni pa omame lovinu moći i parama i onda ispadnu veliki frajeri. Ukratko. Veliki pljesak za nečiji podrum pun prepariranih lovina. Tako je to i u odnosima kad je fejk lov.

Nikad to nisam shvaćala. Pustim da mi netko priča što sve ima (ničim izazvan) i čudom se čudim povodu te priče – je li zaista njegov auto afrodizijak? Zrači mu auto feromonima? Njegova vikendica? Njegov bazen? Njegovo stanje bankovnog računa? Njegova imovinska kartica? U jednom trenutku me počne vrijeđati ta pomisao da možda misli da je meni to sve bitnije od njega samog, od toga da upoznam tko je on zapravo unutra bez tih svih konja po njemu. Ne da mi priliku da ga upoznam, ali daje mi uvid u svoju imovinsku karticu. 

Od priče me hvata umor. Mozak mi je utrnuo. On se ljuti jer nisam impresionirana pa sam ja bahata, a ne on. Ja ne valjam. Sa mnom nešto nije u redu. 
Da, zaista. Sa mnom nešto nije u redu. Ne stižem dalje od konja na košulji jer je izgalopirao svojim egom po mom mozgu. 

Ima nešto seksi kad je netko pametan, sposoban, uspješan, moćan jer je dominacija seksi. Lijepo je kad je netko izuzetan, galantan, gentleman. A ne sirova stoka. Uspjeh, moć, karijera, sve je to divno, ali sve to jednom i prođe. Zato je bitno uvijek ono unutra jer to je uvijek s nama. S druge strane, lakše je igrati na kartu velike face nego ogoliti ono unutra gdje nikada nitko ne zalazi. Gdje je zabranjen pristup. Površne igre su najjeftinije i najkraće. I to ima svoje tržište. Nije to za dugo. To je do zore. Ili dok se ne cura, žena ne vrati. 

Ali što je to što te čini izuzetnim? Krećeš li s tim što imaš kao najjačom kartom ili s tim što jesi?

Kvadratura tvog stana neće u moje srce niti u moj krevet. Ali osobnost, karakter, karizma - hoće. Samo što je danas nekima lakše zavesti brojkama izgleda. Ili misle da je to najbolje što imaju ponuditi. Možda zaista nemaju ništa više od tih milijuna. I zato su takvi ljudi najsiromašniji. Ili se boje. Ili jednostavno danas postoji tržište u kojem kila mladog mesa ima svoju cijenu. I to meso je samo stavilo cijenu na sebe. Ružna strana svakodnevice, ali kada izađete na neka mjesta, stvari su poprilično jasne.

Lijepo je imati i moći. Ali je još ljepše kad čovjek ostane normalan i skroman. Kad se ne hvasta (da upotrijebim tu arhaičnu riječ). Najbolji su ljudi koje ne promijeni ta moć tako ružno sirovo, plitko i površno. Najbolji ljudi koje ja znam su upravo takvi. Nikada ne ističu to što imaju i što mogu. Puštaju da njihova osobnost vodi glavnu riječ, a ne njihova platinasta kartica. I to je tako seksi. 

Mislim da kad netko priča što ima i igra na tu kartu da je nesiguran jer se boji da drugo nije dovoljno. Kada si tako jako glasan oko nečega, mora da želiš sakriti nešto zbog čega si tih. Možda se skriva iz tog oklopa od zlata. A možda jednostavno ima samo to s čime se hvali. 

Žao mi bude kada vidim tako mlade cure koje krenu nekim drugim putem gdje prvo gledaju kakav automobil voziš pa onda razmisle hoće li ili ne s nekim razgovarati i nešto više. Toga je sve više kako čujem po pričama puno mlađih cura koje idu na takva mjesta gdje izlaze takvi poduzetni ljudi. Volim i ja R8 koji prede po cesti brzo kao gepard. Ali da zbog toga budem s nekim, ne pada mi na pamet. Nisam se za to rodila. Ali opet, možemo reći i misliti što god, no za sve postoji ponuda i potražnja pa tako i za to. Slušam, gledam, vidim, osjetim. Znam što se događa. Ali zapravo, ništa od toga mene ne zanima. 

Divno je sjesti u XC90 za vikend i uživati u city breaku, u najboljim mjestima s najboljom hranom i vinom. Ali ako si s nekim samo zbog toga, onda to ne da nije seksi, onda je to potpuni gubitak zraka koji dišeš. Iz jednostavnog razloga što je to onda transakcija, a ne iskreni užitak. Kad s nekim legneš iz koristi, koliko je to užitak zapravo? Ili naivno mislim da uopće u cijeloj toj priči postoji zadovoljstvo osim obostrane koristi u razmjeni resursa. I to je zapravo nečiji vrhunac. Nekome je afrodizijak šuška u novčaniku. Nekome to izaziva postorgazmički sjaj u očima. 

Zanima me netko zbog koga se smijem iskreno, iz srca. Ajme kako je to divno! Smijem se očima, smijem se licem, smijem se dušom i tijelom. Ta priča me osvaja, ne neka lovačka priča nego on kao priča. Ne zanima me hladna brojka. Zanima me toplina i put do nje. Možemo piti vino na klupici ako smo iskreni u svemu. Obožavam to! Tri puta kažem obožavam. I on se iz princa pretvorio u žabu. Al' to je neka druga priča. 

Zato kada mi bude overload prizora, priča, radikalnih licemjera, sponzora i sponzoruša, fejk lica i fejk odnosa, jednostavno dignem sidro. Povučem se u svoju oazu. Tamo gdje je sve po mom. I nitko mi ne može ništa. Samoća i sloboda spašavaju od pogrešnih poteza. Do novog šah mata. Nekad i ja odšutim i ne komentiram. 

On: Kaj si ljubomorna! I ti bi Birkinicu! One su jednostavno svoju čečku kapitalizirale! Ti svoju nisi jer si blesava!

Ja: Pa nisam ljubomorna. I ja bi Birkinicu i to ne jednu! Ali za Birkinicu neću klečati! 

On: Ti si tako naivna! Mladim curama imponiraju pare. Starijim tipovima imponiraju mlade koke. To je trampa moći. Pa to je danas normalno! 

Ja: Nije normalno niti će ikada biti da s 20 godina klečiš za 200 kn ili torbicu ispred tipa od 55. Gdje je gušt u tome?

On: Pozitivna stvar u svemu je što si prestara da budeš sponzoruša i da hoćeš! 

Ja: Hahahahah! Da, tu si u pravu, 35 na pragu nije baš poziv bogatom ruskom oligarhu!

  • Avatar mrtvu majku komunističkuu usta
    mrtvu majku komunističkuu usta:

    nekad je afrodizijak, nekad glas razuma koji ti kaže ...ako baš bude svinja rodit ću mu dijete i rastavit se , pa živjet na apanaži u vijeke vjekova i tako ću si kupiti slobodu

  • Avatar Brahma
    Brahma:

    Zvoni telefon u pola dva ujutru. Sa druge strane pripit glas zove da dodjem u kafanu. Druže nisam planirao da izlazim, kasno je, nisam ni obučen, još mi je loše od sinoć. Ne vredi...Ok,ok, doći ću, valjda...Legnem u kadu da ... prikaži još! izmeditiram. Obukao sam se ali mi nešto govori da ne idem. Ipak, tamo sam oko trojke, ulazim u polupraznu kafanu, svetla prigusena, nekoliko njih po separeima zaleglo , onih par što još mrdaju su kod šanka, među njima i ona. Odmah mi je zapala za oko, zgodna, lepa, idem pravo na nju, upoznajemo se. I am Bond, James Bond. Ne bukvalno ali u njegovom maniru, njoj se osmeh razvezao od uveta do uveta. Pozdravljam se i sa ostatkom družine. Sedam za šank i krećem da se nalivam sa željom da ih "sustignem". Zdravice se ređaju brže nego "hitovi". Seda pored mene i nastavljamo sa flertom, posle kraćeg vremena poljubac. U tom trenutku "cima" me drug i kaže mi da ima dečka, i on je tu!? WTF?! Pogledam preko šanka, on me gleda tužno, nazdravim mu, uzvrati mi. Dečko ti je tu?! Da, ali ja ga vrtim oko malog prsta, mogu da radim šta god poželim! Ne, ne mogu ja to, ne želim...kažem joj da iskulira. Posle nekoliko kaže mi da je poslala dečka po cigare i krene opet da mi se nudi, smucilo mi se, ustajem i odlazim do wc-a, bacam "peglu", umivam se, ulazi i ona, opet kreće...izvini, prepio sam se, muka mi je. Izlazim, naručujem još jednu turu, pozdravljam sve, izvinite ako je bilo nešto...Dolazi opet; Ideš? Da. Vidimo se? Vidimo se! Not...Zora je već svanula, sta sam ja Bogu zgresio? I tebe sam sit kafano! Ionako više volim Labudovo jezero...Ps. Što kaže pesma, nije sreća para puna vreća. Čovek je gladan samo dok se ne najede, željan vina samo dok nije prepit, željan luksuza koji zauvek izmiče jer se zadnjica na sve navikne pa postavlja neke nove standard. Jesmo li prokleti?! Ne! Samo su nas tako isprogramirali! Najbolje stvari su ionako besplatne...ljubav , zdravlje, sreća, borba, sloboda, mirna savest, pozitivkin blog...