Blogosfera Večernjeg lista
Blogosfera Daisy Pozitivka

Tko je papučar, a tko frajer?

Objava 15. studenoga 2014. 2 komentara 1150 prikaza
Psi se dresiraju, muškarci se prihvaćaju. Ili obrnuto?
Psi se dresiraju, muškarci se prihvaćaju. Ili obrnuto?
Psi se dresiraju, muškarci se prihvaćaju. Ili obrnuto?

Slušam radio i neka tema tko je papučar, tko je frajer. Kao ili si jedno ili si drugo, nema treće, samo krajnosti i to je to! Stereotipi su uvijek zanimljiva tema! 

A neki dan diskutiram o istom sa svojom dragom prijateljicom koja je rekla za jednog tipa da je šlapa jer sluša svoju curu i da je to bez veze. Ja na nju "drvljem i kamenjem" pa zašto bi bio šlapa ako joj pomaže i radi nešto što ga je zamolila da obavi, ako dođe kad ga zove, a zove jer ga treba i imaju neki dogovor itd. Pa to je suživot. Razumijevanje. Tolerancija. Slušanje. Pomaganje. Pa i ja bih isto napravila, to tako ide, pomažemo si i slušamo se, nekada se svađamo, ali se onda mirimo i sve je to veza/život, usponi, padovi, vozimo se skupa krivudavim cestama. Pa to ne znači da je netko pogrdno nazvano papučar, žena je onda valjda papučarica?!

E to je u normalnim uvjetima ili kako bi mi rekli moji "dušebrižnici" - "Ti si Dijana naivna, nema ti toga, ne-ne! Muškarci traže nekoga koga mogu kontrolirati i tko će ih slušati. S vama starijima to ne ide baš, zato vole mlađe jer mlađe slušaju! Isto tako, ima takvih žena koje vole nekoga koga mogu kontrolirati, dresirati i tko će biti mali poslušni psić."

Zaista? Je li to stvarno tako? Pa ako moram tražiti nekoga tko će me slušati, odmah odustajem! Koji vrag će mi to!? Bit ću stara bakica koja će živjeti sama okružena mačkama, štiklama i Vogue magazinima. Barem ću biti u dobrom društvu omiljenih eskapizama!

Je li to zaista istina - trebamo tražiti nekoga tko će te slušati i raditi sve što želiš (mislim i van kreveta)?

Želimo li svi nekog papučara/papučaricu? Je li to ono što nas zanima i što nam treba? 

Ja želim da je netko svoj, a ne da ga ja kontroliram. Želim partnera, a ne psića. Doduše, želim i psića, ali samo kao ljubimca. A da sam bila poslušna, imala bih i partnera i psića, trebala sam samo slušati, ali ne, ti Dijana nisi htjela slušati. Htjela si sama otvarati vrata i birati mjesto za sjedenje i plaćati račune! Kriva sam!

Ako želiš divljinu, onda ju želiš jer je divljna, a ne zato što ju želiš pretvoriti u livadu tratinčica. Volim kad se moj zamišljeni partner Mirko i ja nekad konstruktivno prepiremo - ja to zovem intelektualno hrvanje. Nemoguć je Mirko, a nemoguća nekad i ja, pa je potpuno normalno da me nekad Mirko izludi, a i ja njega! Ali to ne znači da se ne volimo. Ljudi su različiti. Obično me privlače različiti muškarci od mene i nekako me takav odnos obogaćuje - baš zato jer me ne sluša (šala mala, al' na neki način je tako)! I u tome je čar! Jer ima svoje ja i ja imam svoje ja i svatko je svoj, a onda smo oboje povezani zajedničkim interesom koji se zove Ljubav. Ne moramo biti isti da bismo se voljeli. Možda netko traži svog klona i želi da je netko njegova preslika. Ali jedino je pravilo da nema pravila. Srce bira. Nekada se stumba. Ali nekada poleti. 

I onda mi se smiju ironično neki ljudi otrovani svojim lošim iskustvima (jer si nisu uzeli vremena da pokopaju duhove prošlosti) kada kažem tako, ali kada pogledam tko mi se smije - smiju mi se ljudi nezadovoljni sami sa sobom i sa svojim odnosima u kojima su bez interesa zvanog Ljubav. Nek se smiju. Smijeh je zdrav.

Kad Mirko klima samo glavom i boji me se (jer tako papučari rade, tako mi barem vele ljudi koji vjeruju u papučarstvo) - to jednostavno nije za mene! Ja ne želim nekoga tko me se boji, želim nekoga tko se za mene bori. I ne želim nekoga koga ću se ja bojati. Idemo bez straha Mirko i ja! 

I sad se ja pitam relaksirajući svoj napaćeni um ovim lakim temama - pa što bi bila definicija nekog papučara i nekog frajera?
  • Kao papučar je ukratko (kao da kod mene postoji išta kratko...) netko tko se povlači k'o šlapa po doma i sluša svoju ženu i nema svoje ja i radi sve što mu kažeš? Zašto bi netko radio sve što mu kažeš? A prije svega - zašto bi netko htio nekoga tko radi sve što on kaže? Pa jednostavnije je uzeti psa, manje prostora zauzima, manje nereda radi, manje jede i imaš manje posla s njim - kad već želiš nekoga dresirati. Nikad mi to nije bilo jasno. On nju sluša! Ona je njega dresirala! Je li zaista poanta suživota u tome? Automatski mi se diže moj niski tlak od takvih gluposti. Ali to je nečija stvarnost. Postoje ljudi koji zaista žele partnere koje će dresirati i koji će raditi sve što im se kaže. Meni je to nevjerojatno, ali ja sam sama, tko mi kriv kad nisam slušala! (u pozadini salva smijeha...)
     
  • A frajer bi bio neki dasa koji fura svoj film i ne nosi šlape i ne sluša svoju ženu/curu/dečka/lutku na napuhavanje/tko što ima? Možda ju nekad "pomazi" šakom? Boli ga briga za nju, piči svojim putem i briga ga ako ona tim putem ispadne ili bude pregažena?! Frajeri su što - nešto što svi želimo jer nas ne slušaju i ne poštuju? To je druga krajnost, prva je papučar, a biti frajer u ovoj priči je kao biti cool, boli ga briga za macu papučaricu doma jer on je frajer. 
I sad nejasno meni, ali s obzirom da mislim da nemam pojma pitam vas - tko je papučar, a tko je frajer? Što ste vi? Što vas pali? Što prolazi? 

Nosite li šlape i ako znate gdje ima kupiti zebrastih šlapa javite, treba mi za "prijateljicu"?

Slušate li slijepo svoju odabranicu/odabranika ili vam je bitno da ona/on/ono sluša vas?

Sam pojam "slušati nekoga" mi je toliko nevjerojatan. Nije mi jasna ta potreba za kontrolom premda ne trebaš biti Freud da shvatiš da ljudi koji žele druge kontrolirati i "potčiniti" (but not in a "50 shades of grey" good way) imaju nekih nerješenih problema. Pitanje je samo - imate li volje otpetljati to blatno klupko i vidjeti je li unutra neki biser. Jer nekada se čuda skrivaju u nekome. Samo mu trebaš dati priliku da skine oklop koji ga štiti, da izuje papuče, što god. Samo daj priliku. 

U današnje vrijeme, odrasli ljudi, dvije odrasle osobe kad se spoje, pa zar je poanta u tome tko koga više sluša?

Jedno je biti tolerantan prema različitostima. A nešto sasvim drugo je izgubiti svoje identitet i asimilirati se u nekoga "tko sve sluša". Ali ja sam zajebana kažu, ja ne slušam, ja furam svoj film, sama ili s Mirkom, furam i njegov film, furamo skupa, furamo odvojeno, izlazimo skupa, izlazimo odvojeno, imamo zajedničke interese, imamo različite interese, imamo sličnosti, ali smo jako različiti. I to je to. Ali Mirko voli svoju slobodu, svoj mir, vrijeme za sebe, kao i ja svoje, ali to ne znači da se ne volimo. Naša kombinacija je takva. On ne voli nositi papuče ni u prenesenom značenju ni u pravom. A ja ga ne tjeram da ih nosi jer nosi nešto puno važnije u sebi. 

Nije poanta slušati nekoga, poanta je imati razumijevanja za drugo biće koje diše pored tebe i ako te zamoli da joj skuhaš čaj jer je prehlađena i krepana, onda to napraviš grintavi Gargamelu i doneseš joj makar je ona već zaspala dok si ti se snašao u njena dva kvadrata kuhinje.

Slušajte svoje srce rekla bih, ali me usosilo moje srce pa ću reći samo - što god radili, nemojte nikada zgaziti nepažnjom, neslušanjem, nepoštovanjem, nerazumijevanjem nekoga na bilo koji način poznatog ili nepoznatog, nekog tko je pored vas. 

Slušajte i neka vas slušaju, ali ne zbog kontrole, nego zbog ljubavi, pažnje, brige, nježnosti, razumijevanja i poštovanja, jer ste dobar čovjek, dobar partner. Ja sam možda utopist, ali mene to veseli puno više nego da sam ogorčeni pesimist. 

ps. Nosite šlape da ne prehladite mjehur.