Blogosfera Večernjeg lista
Blogosfera Priče jedne obične mame

Djeca i planiranje uglavnom ne idu ruku pod ruku

Čim je skužila da je Prva dobila role u Drugoj se pobudio inat tipičan za mlađu djecu. U biti, ne znam je li tipičan za mlađu djecu jer prije nje nikad nisam imala mlađe dijete, a sama nemam braće i sestara. Ali tipičan je za Drugu koja je užasno kompetitivna i uvijek se u svemu trudi nadmašiti sestru. Kako nije dobila role (mislim da ni ne postoje tako mali brojevi kao njen), uzurpirala je biciklić kojeg je Prva prerasla. I sad ona 'vozi bajk', a moj plan da u miru Prvu naučim rolati je, naravno, propao.
Objava 03. lipnja 2021. 0 komentara 388 prikaza
pexels.com
pexels.com
Životni put često nad odvede mimo plana - posebno kad imamo djecu.

Prva je dobila role. One retro, s dva kotača naprijed, a dva iza. Kupila joj ih je baka koja ih je obećala još prije nešto manje od godinu dana no priča o rolama nekako je zamrla u međuvremenu. Za baku. Ali ne i za moju Prvu koja je vrlo konzistentna u svojim željama. Tako mi je neki dan prišla i pitala me: 
-    Mama, je l' počelo proljeće? 
-    Da, traje već neko vrijeme. 
-    Nekoliko dana? 
-    Pa... zapravo traje već nekoliko tjedana. 
-    Pa onda me baka prevarila!!!

Upitno sam je pogledala. 

-    Pa rekla je da će mi kupiti role ali da ćemo čekati da dođe proljeće, a sad ispada da je proljeće odavno došlo, a ako je proljeće odavno došlo, a ja nemam role znači da će proljeće brzo prestati, a ako proljeće prestane, a ja ne budem imala role, onda... 

Ne znam kako je točno dalje išlo. Znam samo da je taj njen užasno brzo izgovoren monolog trajao neko vrijeme i da se svodio na ovo: 'Baka obećala role, baka mora kupiti role.' 

I tako sam nazvala baku i objasnila joj stvar. Za čudo, prošlo je bez previše nagovaranja. 

Dva dana kasnije – eto moje Prve na rolama. S kacigom i štitnicima za koljena i laktove. Spremne na učenje rolanja. 

Kako joj ide?
Pa... za sad i ne baš dobro.  Previše strahuje od pada pa je užasno ukočena i ne želi se pustiti, a uz to i ne kuži princip odguravanja na jednoj nozi. Odnosno kuži ali se ne usudi. To jest, malo se usudi pa malo ne. Tako da sve to skupa ide korak naprijed, korak natrag. 

Svemu ne ide u prilog ni činjenica da je ne možemo učiti svaki dan. Muž, naime, veći dio tjedna provede na poslu do kasno uvečer kad više ne možete jednu šestogodišnjakinju izvesti na učenje rolanja, a ja je sama ne mogu učiti. 

Je, znam što ćete reći.

-    Pa zar DVOJE ljudi mora jedno dijete učiti rolati? 
Ahm, ne. Dovoljno je jedno od nas. Problem je nešto drugo. Bolje rečeno NETKO drugi.

Druga. 

Čim je skužila da je Prva dobila role u njoj se pobudio inat tipičan za mlađu djecu. U biti, ne znam je li tipičan za mlađu djecu jer prije nje nikad nisam imala mlađe dijete, a sama nemam braće i sestara. Ali tipičan je za Drugu koja je užasno kompetitivna i uvijek se u svemu trudi nadmašiti sestru. Kako nije dobila role (mislim da ni ne postoje tako mali brojevi kao njen), uzurpirala je biciklić kojeg je Prva prerasla. I sad ona 'vozi bajk', a moj plan da u miru Prvu naučim rolati je, naravno, propao. 

Bolje rečeno, Druga NE vozi bajk. Mladu damu GURAMO na bajku jer mlada dama ne želi vrtjeti pedale. Ne moram vam reći da nije baš zgodno trčkarati s njom unaokolo gurajući biciklić u sagnutom položaju, zar ne? 

Kuži da treba držati guvernal i da on služi za držanje smjera. 
Kuži i što su pedale i da noge treba držati na njima. 
Ali nikako ne može shvatiti na koji način se vrte. Sirota upre s obje noge istovremeno, zakoči biciklić i onda se iznervira. Jako se iznervira. A kad se Druga jako iznervira to ne izgleda dobro. 

I zato je za sada guramo. I tu i tamo joj pokažemo jedan Youtube vidio u kojem djevojčica negdje njene dobi vozi sličan biciklić s pomoćnim kotačima.
-    Vidi Druga, vidi kako curica vrti pedale! 
-    Da. Vuti pedaje. Ja vuti pedaje. Ja vozi bajk. 

Drek 'ti vozi bajk'. 

Nema veze. Naučit će, ima vremena. Ne uzrujavam se oko toga ni najmanje jer još joj nisu ni tri godine. Nije da život ni nama ni njoj ovisi o tome da što prije nauči vrtjeti pedale na bajku. 

Ali zbog činjenice da mlada gospodična želi da je netko gura na bajku – a taj netko sam obično ja – ne mogu se posvetiti Prvoj  i učiti je rolati. Ili se mogu posvetiti Prvoj i slušati Drugu kako glasno negoduje.  I tako čekamo tatu da mu se oslobodi raspored...

Često vam je to tako s djecom. Želite napraviti neku naoko trivijalnu stvar koja se zakomplicira radi neke gluposti. 

Recimo, želite djecu malo izvesti u parkić koji se nalazi doslovno preko puta naše zgrade. 
E, ali ne može to odmah.

Prva upravo radi nekakvog anđela od papira i mora ga završiti. Pa se čeka da ona to završi.
Pa ga ne može završiti jer je negdje izgubila njegovu glavu koju je već ranije napravila i koju mora pričvrstiti na tijelo.

-    Maaaaaamaaaaaaa, ne mogu nigdjeeee naćiiii glaaaaavu od anđeeeeeela – govori mi plačnim tonom mirno sjedeći za stolom. 
-    Pa, TRAŽIŠ li je? 
-    Neeee. Daj mi je traži tiiii, ja ne znam diii je.
-    Da znaš di je ne bi je trebala tražiti. 
-    Molim?
-    Ajde, ajde, lijepo traži...

Pet minuta kasnije, glava je pronađena. Ali sad je skužila da joj se ne sviđa i da 'zbilja ali ono fakat zbilja' mora napraviti novu. 
-    Hej, a da sad odemo u parkić dok je još toplo, a da anđela radiš kasnije?
-    Ne, MORAM GA NAPRAVITI SADA!!!! 
-    Okeeeej... 

Deset, petnaest minuta kasnije. Anđeo je gotov. Prva je spremna. E, ali zato sad Druga nije. 
-    Tuta. 
-    Idemo, brzo, brzo! Gdje je tuta? GDJE JE JE...A TUTA???!!!!  A, tu je, tu je... ajde dušo, ajde... uh, ne da se skinuti pelena. Pas mater, već je obavila.
-    Ja pipi. 
-    Ahm... da. 

Presvlačim Drugu u novu pelenu. Navlačim robicu na nju. Iz druge sobe javlja se Prva:
-    Maaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaamaaaaaaaaaaa!!! 
-    Reciiiiiiiiiiii! 
-    Ja sam glaaaaaaaaadna. 
-    Uzet ćemo voće u parkić, ne brini. 
-    Ali ja bih sad nešto drugo. 
-    A što je to 'drugo' što bi ti? 
-    Čekaj da malo razmislim. 

Razmišlja pet minuta.
-    Ma... ja bih ipak jabuku. U parkiću. 

Yessss. KONAČNO krećemo u parkić.
Ma da ne bi. 

Sad se Druga sjetila da ona 'neće plavu haljinu'. Ona bi rozu. 
-    Roza haljina se pere  - bestidno joj lažem jer mi se je se fakat ne da presvlačiti. 
-    Cuvenu (crvenu) haljinu?
-    I ona se pere – da, opet lažem. 

Izvlačim ih obje van iz stana prije no što krene 'fashion issue' napad Druge. Krećemo u parkić...

Neću vam ni početi pričati koliko toga se zna zakomplicirati kad idemo negdje autom. U stvari, možda i hoću, ali... neki drugi put. Planirala sam ovaj tekst pisati dulje vjerujući kako će Druga danas popodne spavati barem dva sata jer je jučer popodne dugo ludirala u parkiću i jutros je jako rano ustala. Ali planovi su propali. Probudila se iz popodnevnog sna nakon svega pola sata. I traži da je se vodi u parkić. 

Zato ćemo o našim izletima automobilom neki drugi put... A možda i o nečemu što nisam planirala. S djecom nikad ne znate. 

Napišite prvi komentar!

Za komentiranje je potrebna prijava/registracija. Ako nemate korisnički račun, izaberite jedan od dva ponuđena načina i registrirajte se u par brzih koraka.