Blogosfera Večernjeg lista
Blogosfera Priče jedne obične mame

Moja petogodišnjakinja je u drugom 'braku'

Na moje veliko iznenađenje, petogodišnje djevojčice već prilično dobro znaju što očekuju od ljubavi I pritom znaju biti urnebesno zabavne...
Objava 21. veljače 2020. 0 komentara 950 prikaza
pixabay.com
pixabay.com
Moja princeza našla je novog princa. Nadajmo se da će njihova bajka imati sretan kraj.

'Mama, imam novog muža – obznanila mi je Prva prije nešto više od mjesec dana.

Ne, niste pogriješili. Doista se nalazite na blogu kojeg piše mama dviju djevojčica koje još pohađaju vrtić. I ne, nemam odrasle djece iz nekakvih prošlih brakova. Zapravo... nemam ni prošlih brakova. Što da vam kažem, takva su vremena da si već i petogodišnje klinke biraju 'muževe'.

'Ti ćeš biti moj muž jer mi tako paše'
Novi odabranik moje starije princeze zove se Adrian.

- A zašto baš on? – upitala sam je.
- Jer je on sjajan dečko. Dobar je i zgoooodan – ovo 'zgoooodan' popratio je vragolasti cerek.
- Ahaaaa. A je li on pristao biti tvoj muž?
- Pa naravno. Ja sam mu rekla: 'Ti ćeš sad biti moj muž jer mi tako paše' i on je rekao: 'Dobro, Prva, vrlo rado.'

I što da čovjek na to veli?
Imam doma malu ženu koja očito jako dobro zna što želi.
I ne libi se to pokazati.
Meghan Markle, amaterko.

Strepnja pred Valentinovo
I tako sirotog Adriana nitko ništa nije pitao ali sudeći po nedavnoj proslavi Valentinova u vrtiću, čini se da mu u 'braku' s Prvom i nije tako loše.

Uz pomoć teta svatko od njih izrezao je, dan prije Valentinova, po jednu čestitku crvene boje u obliku srca. Svaki dečko je na nju morao nacrtati curu koja mu se sviđa, a cura dečka. Potom su to dijelili jedni drugima na samo Valentinovo.

Prva je, naravno, nacrtala Adriana. ... i onda strepila koga će on nacrtati. I mi smo strepili zajedno s njom, jer da je Adrian odlučio svoje Valentinovo posvetiti nekoj drugoj... ne usuđujem se ni pomisliti.
No mladi 'suprug' postupio je dobro i nacrtao je nju. Sada nam ta čestitka stoji na istaknutom mjestu u stanu.

U utorak će zajedno plesati na fašnik. Jer se oni, kako mi je danas Prva rekla, 'vole'.

- Dobro, a zašto ti njega voliš? – nisam mogla odoljeti radoznalosti.
- Jer je lijep. I svakim danom je sve ljepši i ljeeeeepšiiiii. I tooootalno je šik.

'Volim kad su dečki glupi'
Da. Šik. Ona koristi tu riječ. Odakle ju je pokupila, pojma nemam. I nisam se ni trudila pitati. Ono što me je ipak više zanimalo je dokučiti njenu pinkicu zabrinjavajuću usredotočenost na fizički izgled. Pa sam je upitala:

- A je taj tvoj muž Adrian pametan?
- Paaaa... onako – zamišljeno je pogledala u stranu.
- Što znači 'onako'? Je li pametan ili glup?
- Hmmmm... – neko vrijeme je razmišljala, a onda odgovorila – I pametan i glup. Ali možda ipak malo više glup.
- I baš njega si odabrala za muža?!
- Pa da. Ja zapravo volim kad su dečki zgodni i glupi.
- Ovaj... aha... Okeeej. A da je dečko pametan i ne baš lijep?
- A, ne, ne. Mora biti lijep. I malo glup.
- A zašto glup?
- Jer sam ja dijete pa mi paše da se glupiramo. Zabavno je.

Da, tako na ljubav gleda jedna petogodišnja djevojčica.

Moram reći da mi je na neki bizaran način drago da je Kupidovu strelicu usmjerila na Adriana jer je još ne tako davno istinski patila zbog prekida sa svojim bivšim vrtićkim 'suprugom' Jakovom.

Burton i Taylor
Bila je to saga nad sagama. Ona je bila njegova Elizabeth Taylor, on njen Richard Burton.

Igrali su se zajedno i bili nerazdvojni.
Zadirkivali se.
Voljeli.
Svađali.
Mirili se.
Opet se svađali...

Falili su još samo boca viskija i pokoja dijamantna ogrlica da Burton – Taylor ugođaj bude upotpunjen.

A onda je prva velika romansa moje petogodišnjakinje naglo, negdje u jesen prošle godine, prekinuta.
Jakova je mama preselila u drugu vrtićku grupu koja ima program samo na engleskom jeziku. I tako je moja sirota Prva doživjela svoj prvi 'razvod' u životu da je nitko ništa nije pitao.

'On je mene napustio'
Nije pitala ni ona.
Nije htjela razumjeti.
Samo je bila užasno ljuta i durila se na Jakova 'jer ju je ostavio.'

- Ali dušo, njega je mama prebacila. Nije mogao on odlučiti.
- Nije me briga!!!
- Ali Prva... gledaj. I dalje ste u istom vrtiću. I igrate se na istom dvorištu. Pa... možeš mu se javiti. Sigurno će mu biti drago.
- Pih. Ne-ma šan-se da se ja njemu javim. On je mene napustio – dramatično je naglasila posljednju riječ.

Dečki su kao tramvaji...
Nije imalo smisla voditi daljnji razgovor.

Smekšala se tek tamo negdje na Božić kada mu je, uz moj mali poticaj, nacrtala božićnu čestitku i ostavila je u garderobnom ormariću. Našao ju je, oduševio se i sljedeće jutro joj je došao zahvaliti.
Pao je zagrljaj.
I tako su se pomirili i sad se pozdravljaju na dvorištu. Čak i popričaju.

- Znači, sad ste opet dobri? – upitala sam je.
- Pa da. Ali ne bude on meni više muž. Gotovo je to.

Ženska se opekla. Nema tu mrdanja. Shvatila je i da trčanje za frajerom ima smisla ko i trčanje za tramvajem. Čemu? Ionako će brzo naići drugi.
I tako je njoj naišao Adrian i ona je sretna 'jer ima muža i to tako treba biti'.

- A tko je u tom vašem braku glavni, Prva.
- Naravno, ja.

Amen, curo.

Napišite prvi komentar!

Za komentiranje je potrebna prijava/registracija. Ako nemate korisnički račun, izaberite jedan od dva ponuđena načina i registrirajte se u par brzih koraka.