Blogosfera Večernjeg lista
Blogosfera Priče jedne obične mame

'Neću nikada...' Laži koja sam sebi izgovorila prije no što sam postala mama

Govorila sam sebi da nikad neću posjesti dijete pred televizor kako bih ja nešto stigla obaviti na miru. I, što mislite, jesam li? Naravno, jesam.
Objava 05. studenoga 2020. 0 komentara 370 prikaza
pexels.com
pexels.com
Odgoj djece sasvim drugačije zamišljate dok se sami ne nađete u toj ulozi...

'Neću nikada'. Koliko ste puta u životu izgovorili ovu rečenicu? Ja, priznajem, puno puta. Volim za sebe tvrditi da sam principijelna osoba. A ipak, događalo se da sam u više navrata prekršila obećanja koja sam dala sama sebi. Činila sam to – i još uvijek činim – i kao majka. 

Prije no što vas život blagoslovi roditeljstvom imate u glavi nekakvu svoju ideju o tome što znači biti 'dobar roditelj' i kako se treba 'pravilno' odgajati dijete. Pa si govorite što ćete 'svakako činiti', a što nećete 'ni u ludilu'. 

A onda dođe dijete i shvatite jako dobro istinitost one tvrdnje da je pretpostavka majka svih pogrešaka. 

'Neću dojiti dulje od…'
Tako sam se ja, na primjer, zaklinjala kako ne dolazi u obzir da  Drugu dojim dulje od godinu u pol. 'Sve dulje od toga je previše i fakat nema smisla'. 
Mlada gospodična prestala se dojiti s dvije godine i dva mjeseca. Sama nije pokazivala nikakvu volju pokušati se skinuti s cike ranije, a ako ćemo iskreno, nisam se ni ja nešto posebno trudila. 

'Neću uspavljivati dijete u naručju' 
Govorila sam sebi i da ja nikad neću biti jedna od onih mama koje djecu uspavljuju u naručju. A, ne, ne, moje dijete će biti stavljeno U KREVETIĆ i ima da tamo zaspi. I ja ću biti imuna na njegovo deranje. 

S Prvom je to još i upalilo, i to iz vrlo jednostavnog razloga – ona se nikad nije derala u krevetiću. Polegli bi je i ona bi mirno promatrala viseće igračke iznad glave, malo pružila ručice prema njima gugućući, a onda bi spontano zaspala. Isto tako bi spontano zaspala u svojim kolicima tijekom naše uobičajene dnevne šetnje.

A onda je došla Druga i donijela kaos. 

Za spavanje u kolicima nije htjela ni čuti – dobro je bilo kad bi uopće pristala biti u njima.
Samostalno ležanje u krevetiću sve dok je ne svlada san? Zaboravite. Kad Drugu ubacite u krevetić, a ona za to nije spremna, možete očekivati dvije opcije – urlanje koje NEĆE prestati ili bježanje iz krevetića. JEDINI način da je se uopće pokuša uspavati jest – ljuljuškati je u naručju. 

Da, znam, jednog dana ću s tim morati prestati. Ali danas nije taj dan… 

'Nikad neću lagati djeci'
Prije majčinstva bila sam čvrsto uvjerena i u to da nikada, nikada, ama baš nikada neću izgovoriti laž pred svojom djecom. 
Ajde, u svoju obranu moram reći da doista održim SVAKO obećanje koje im dam (dovoljno sam pametna da se njima nikad ne razbacujem). Ali, jesam li baš UVIJEK iskrena?

Pa… ne. 

Jednom kad sam postala mama brzo sam shvatila da su sitne laži ponekad neizbježne. Druga se, recimo, obožava penjati pa je tako neko vrijeme imala običaj stalno se uspinjati na stol u blagovaonici što je u meni izazivalo tihu jezu, kako zbog same visine stola tako i zbog činjenice da se nalazi u blizini velike staklene stijene. Sama pomisao da bi Druga mogla pasti i odletjeti u staklo mi je bila zastrašujuća. 

No ona, tvrdoglava kakva jest, nije slušala. Nisu pomagale ni zamolbe, ni pokušaji ometanja pažnje poput 'hajde, idemo slagati kockice', ni oštro 'ne'. 
I tako sam ja posegnula za laži. 
Rekla sam joj da joj njene omiljene junakinje iz crtića, Peppa Pig i Minnie Mouse, neće doći u televizor ako se bude penjala po stolu.' 

Vjerovali ili ne, moja bestidna laž je upalila. 

'Nikad neću potkupljivati dijete' 
Tvrdila sam i da nikad neću pokušati smiriti dijete, ili ga natjerati učiniti ono što mislim da je potrebno, nekom vrstom potkupljivanja. Slatkišem ili igračkom.
 
Hoćete li se jako iznenaditi ako vam kažem da sam i taj princip prekršila, i to više puta?

Kako bih potaknula prestrašenu Prvu na suradnju sa zubaricom, obećala sam da ću joj kupiti Barbiku. 
Drugu svako toliko potkupim s crtićem ako ne želi prestati urlati dok njenoj starijoj sestri čitam priču za laku noć. 
Situacije u kojima za jelo izbirljivoj Prvoj obećajem da će sigurno dobiti komad čokolade ako pojede 'to' na tanjuru ponovile su se više puta. 
A stvarno, stvarno, stvarno sam sebi govorila 'nikad neću'. 
Eto, jesam. 

'Nikad neću dijete posjesti pred televizor da mi ne smeta' 
Jednako tako, govorila sam sebi da nikad neću posjesti dijete pred televizor kako bih ja nešto stigla obaviti na miru. I, što mislite, jesam li?

Naravno, jesam. 

Skrušeno priznajem da sam ih čak nekoliko puta posjela za računalo i pustila im crtiće putem Youtubea. Recimo, neki dan dok sam pržila ogromnu količinu patlidžana na tavi, za musaku koju sam radila. 

Koliko god vjerovali u aktivan odgoj i 'kvalitetno vrijeme' provedeno s djecom, vjerujte mi, ponekad će vam fakat dobro doći televizor. 
Bestidno to priznajem. 

'Nikad neću reći 'jer ja tako kažem'
I isto tako priznajem da postoji jedva fraza za koju sam se doslovno zaklinjala da je nikad neću izgovoriti. Ni u ludilu.

'Jer ja tako kažem.' 

'A, ne, ne', govorila sam sebi. 'Ja ću BAŠ UVIJEK svom djetetu objasniti zašto nešto ne smije napraviti ili zašto nešto mora'. 

I eto me danas, nakon nešto manje od šest godina majčinskog iskustva. U svoju obranu mogu reći da frazu 'jer ja tako kažem' ne eksploatiram previše. No ipak, u nekoliko navrata sam je upotrijebila. Jesam li grozna osoba ako kažem da sam najčešće to činila kad naprosto nisam imala volje objašnjavati?

'Nikad neću buljiti u mobitel u parkiću'
Na popis obećanja koje sam kao majka prekršila moram dodati i ono da nikad neću buljiti u zaslon mobitela dok se moja djeca igraju u kvartovskom parkiću.
Ma kakvi. 
'Ja ću u svakom trenutku imati svoju djecu na oku', sebe sam uvjeravala. 'Čak i onda kad budem sigurna da su dovoljno samostalna.'

A eto, nije se jednom dogodilo da mi je, u trenutku dok Prva i Druga veselo trčkaraju parkićem, penju se na tobogan i penjalicu te vrte jedna drugu na vrtuljku bilo – užasno dosadno. Pa sam povirila u mobitel. Provjerila Facebook i Whatsapp. Odgovarala na poruke. Bacila status... A onda bi me prenulo:
-    Maaaamaaaa, Druga je opet na samom vrhuuuu penjaliiiice i pokušaaavaa beeeez ruuuukuuu...'

'Nikad neću...' 
Govorila sam i da nikad neću dignuti ton na djecu. Jesam.
Da nikad neću reći: 'Nemam sad vremena'. Jesam. 
Da nikad neću dozvoliti djeci da spavaju sa mnom u krevetu. Jesam.
Da ih nikad neću odvesti u McDonald's. Jesam.
Da nikad neću staviti njihove fotke na Facebook. Jesam. 
Da ću im reći istinu o (ne)postojanju Djeda Božićnjaka. Nisam...

Ima toga još. 

Toliko naivnih obećanja koja sam dala sebi još dok nisam postala majka u koja sam čvrsto vjerovala i tako dokazala da čvrste principe često prati neiskustvo. 
Voljela bih da neke od tih obećanja koje sam dala samoj sebi nikad nisam prekršila. Kvragu, voljela bih da NITI JEDNO od njih nisam prekršila. Ali eto, jesam. 

Sigurna sam da ste i vi. I sada znate – niste sami. 

Napišite prvi komentar!

Za komentiranje je potrebna prijava/registracija. Ako nemate korisnički račun, izaberite jedan od dva ponuđena načina i registrirajte se u par brzih koraka.