Blogosfera Večernjeg lista
Blogosfera Drukčiji? Ne! Samo svoj.

Taj čin gospođe nikada neću zaboraviti

Dok sam čekao da samo pogledaju, prolazi neka starija gospođa, gleda prema meni, imala je pogled onako kao kad vidite umiljato štene. Pa bi ga najradije uzeli sa sobom. Vjerujem da je i to gospođa pomislila u jednom trenutku. Prošla je pored mene i ja sav sretan. Dobro je, nije me uzela. Nisam imao ni svoj mobitel. Tko bi me našao da me uzela dok mama i baka „samo gledaju“. Sad me već bilo strah. Mašta je počela raditi, a to nije dobro.
Objava 24. rujna 2021. 2 komentara 2971 prikaza
Photo by / Igor Popovic
Photo by / Igor Popovic
Jan s njegovom knjigom

Kada sam bio manji, još dječak, dogodilo mi se nešto čega se i dan danas sjetim. I smijem se jer mi je to sada smiješno, ali onda sam bio ljut na mamu. 

Uvijek sam svugdje izlazio s mamom, a tada je bila s nama i moja prabaka. Pa smo se zajedno zaputili u centar na tržnicu kupiti nešto za ručak i još neke kućne potrepštine. Bila je zima i puhala je jaka bura. Baš je bilo hladno. Ja sam bio zamotan u debelu jaknu, samo su mi se oči vidjele. Kao sumo borac sam izgledao. 

I prolazili mi tako ulicom, prabaka je tražila, neku majicu, više se ne sjećam ni ja… prođemo pored trgovine jednog brenda, zaustavimo se, međutim trgovina ispred na ulazi ima stepenice. Oko šest stepenica. Ništa, Jan ti ćeš malo pričekati. 

Kaže mama „ma brzo ćemo mi, samo da pogledamo!“. Ipak vani puše buretina, hladno je i još sam samcat čekam na ulici. Ja invalid. U invalidskim kolicima. Smrznut. Ha, hajde, valjda će brzo pogledati. 

Znao sam da sam se prevario jer „samo da pogledamo!“ trajalo je i trajalo… 

Dok sam čekao da samo pogledaju, prolazi neka starija gospođa, gleda prema meni, imala je pogled onako kao kad vidite umiljato štene. Pa bi ga najradije uzeli sa sobom. Vjerujem da je i to gospođa pomislila u jednom trenutku. Prošla je pored mene i ja sav sretan. Dobro je, nije me uzela. Nisam imao ni svoj mobitel. Tko bi me našao da me uzela dok mama i baka „samo gledaju“. Sad me već bilo strah. Mašta je počela raditi, a to nije dobro. 

Smirim se, kad ono vrati se žena! Uf jebote, iza ugla izleti njena faca! Šta sad? Da se derem ili da bježim. Ne mogu bježati. Novca nemam. 

Dođe mi bliže i pruži na moja koljena kolače iz obližnje pekare. Divna žena kupila mi kolače, a ja se usro! 

Pogladila me po glavi i rekla „srce, evo za tebe. Sve će biti dobro!“ 

Kažem da mi je mama tu gore u trgovini, ali žena je brzo otišla. 

Gospođa je mislila da sam napušten. Kad je prošla me ugledala i vratila se s kolačima. Mama i baka su još „samo gledale“ a ja sam bio ljut. Sramota. Ljudi misle da sam napušten dok one dvije kupuju odjeću. 

Konačno izađu iz trgovine, a na meni kolači. Samo sam rekao „vozi me ća odavde!“. 

Taj čin gospođe nikada neću zaboraviti. Jer je to zaista dobrota. Ljudskost. 

Iako ja nisam jadan i puno puta ljudi ne znaju kako mi prići, pa me sažalijevaju npr. s jadan, žao mi je… itd. Gledaju u mene kao da sam ET. 

Nisam ni jadan i ne, ne treba ti biti žao. Jer, ja tebi ne govorim da si jadan. 

Znam da to možda ne rade namjerno. Neki niti ne znaju kako uopće me pitati nešto. Kao da se boje. Možda bih ih mogao ugristi. Jednostavno me bilo tko može pitati treba li ti što ili hoćeš da ti pomognem nekako itd. Žena me mogla pitati trebam li nešto ili me pitati mogu li ti kupiti kolač

Uvijek ima dobrih ljudi, baš kao ova gospođa, koja je željela sve najbolje. Jako sam joj zahvalan. Više se ne sjećam ni kako je izgledala, ali hvala joj.

  • Važna obavijest

    Sukladno članku 94. Zakona o elektroničkim medijima, komentiranje članaka na web portalu i mobilnim aplikacijama Vecernji.hr dopušteno je samo registriranim korisnicima. Svaki korisnik koji želi komentirati članke obvezan je prethodno se upoznati s Pravilima komentiranja na web portalu i mobilnim aplikacijama Vecernji.hr te sa zabranama propisanim stavkom 2. članka 94. Zakona.
  • cvijet5:

    A baš sam se nasmijala čitajući ovu priču. Hvala ti,Jan.

  • Antonia1987:

    Jedan (ne)svakidašnji isječak iz života tako 'pitko',duhovito i šarmantno napisano..baš me razvedrilo,prenešena je autorska pozitiva putem teksta--svakako podržavam u moru politike i crnila više ovakvih priča..Bravo,Jan!