Blogosfera GlamuGrozna

Davi li se 'ko?

Objava 17. ožujka 2017. 2 komentara 4450 prikaza
Foto: pexels.com
Foto: pexels.com
Krava na rolama

Ja, kad sam u crnjaku, vrtim one sretne klipove po Jutjubu.
Prošla godina je bila zajebana,pa sam se baš nagledala.
Ozbiljno.

Nema djeteta u Americi koje je dobilo psa za Božić ili saznalo da ide u Diznilend, a da ja nisam s njim od sreće oplakala.
Malo koji se vojnik vratio iz Afganistana majci, ženi ili djeci, a da ga i ja nisam dočekala.
Nema stipendije koju je Elen Deđeneres otplatila, a da je ja nisam blagoslovila.
Da ne spominjem sreću kad Ronaldo, Ronaldinjo, Mesi i kompanija, dijele majice navijačima.
Ili kad je Jaba Kankava spasio život protivničkom igraču pa zaplakao ko ljuta zmija od olakšanja.
Pa prosidbe iznenađenja, fleš mobovi i ono kad djeca kupe roditelju auto snova jer je on svog oldtajmera prodao da bi ih mogao školovati.
Sve sam pogledala.
Ne mogu oni toga naštancat, koliko ja mogu biti u kurcu.

I to vam stvarno funkcionira.
Ali je i dvosjekli mač.
Ponese te i pošemeri očekivanja.
Na primjer:

Kad Amerikanka kupi svome djetetu beštiju, ono se ubije od suza.
Ljubi ono štene i ponavlja: tenkju mami, aj lavju mami, ajm so hepi mami.
Moji su otvorili kutiju i prvo šta sam čula bilo je: ko čisti govna?
Nisam!
Nisam!
Mama, ti si.

Kad negdje odem pa se vratim, dočeka me pun sudoper,
roba po podu, raščupani poludivljaci,
i onaj pogled "kako si mogla otići".
Ništa velkam hom, suze radosnice, kurci, palci…

O autu snova mogu nastavit sanjati.
Ona planira biti balerina, a on filmski režiser.
Umjetničke duše.
Ima da ih hranim dok ne krepam.
Jedina mi je šansa da Neko oženi Nekoga čiji ćaća ima bagere. Tu su pare.

Najdraži je romantičan ko kočnica od kamiona.
Do nedavno je bio uvjeren da se u cvjećarnicama kupuju isključivo vijenci za sprovode, a zaprosio me kad je benzin bio nešto puno poskupio i nije mu se dalo stalno vozat vamo tamo.
Najbliže romansi je kad se sam sjeti bacit smeće, ali tu fali dramskog naboja, pa mi se ne da snimiti.

Prošli put na jogi, kad sam se uspjela održat u stablu osam sekundi,
došlo mi je napraviti onaj mot s majicom, ali nije bilo navijača
i prijateljica mi je rekla da se obučem ili će me hospitalizirat.

Sve sam nade položila u spašavanje života.
Međutim, ljudima je izgleda postalo iritantno da ih čim zakašlju pitam „jel' se daviš?“
i krenem s hajmlihom.
Sve češće čujem: odbij, spasit ću se sam.

I ajde, sad vi meni recite:
Kako da briljiram, kad nitko ne surađuje?!

  • kabul:

    Pas jeod keramike...bas mi zao...inace dobra fotka bi bila

  • Avatar Ironman0105
    Ironman0105:

    po jutjubu...a svi su umirali od smijeha kad je onaj bosanac u saboru rekao jubitu...ovo je jos gore...