Blogosfera U ružičastom balonu

Da je s ribom lako, znao bi s njom svatko

Nego reci ti meni stari, osjetiš li u ulici miris jeseni...
Objava 06. studenoga 2018. 0 komentara 1108 prikaza
Foto: Siniša Ciglenečki
Foto: Siniša Ciglenečki
Da je s ribom lako, znao bi s njom svatko

Sunčano jutro, vjetar mi donosi miris jeseni koji me vraća u djetinjstvo i odrastanje borovskim ulicama. Na mome balkonu je prava jesen nekih davnih dana, uzimam telefon i naravno zovem Borovo Naselje....

Halo da li se čujemo, stari, ima li kod vas jeseni, osjećaš li miris? Nino, ništa me ne pitaj, evo me kod Matića kuham paprikaš dok radnici rade, znaš kako je to kad se radi, umoriš se radeći pa se treba malo pojest , popit, družiti se. Ima vremena, napravit će se ograda već, nego moram ti reći što mi se dogodilo , evo režem luk a luk reže mene. Strašno nešto, nećeš mi vjerovati...jujuju

Ma znam ja da si ti jak, preživjet ćeš ti luk, što su kila - dvije luka za tebe. Samo mi nemoj reći da te jedan luk reže...

Želim da Filip studira u Belgiji a Grgur u Švicarskoj, ova Hrvatska je totalno propala, svašta sam čuo u svom životu al ovako nešto još nikada, a znaš da sam prošao svašta.

Znala sam odmah - Neće na dobro...

Jutros vozim bicikl u 7.30 h (čitaj pola osam) kad sam krenuo kod Matića kuhati,  sretnem susjedu Jelenu, kaže ona meni "Dobro jutro Beli, jesi li vidio Marinu i Andriju?"

Odgovorim joj "Pa da, Bože Jelena, bili su tu sad kod mene, uzimaš li ti one čarobne tablete od babe za tlak, meni kad baba da tu tabletu ja se isto tako čarobno osjećam" ... A Jelena će meni bez treptaja

Bili su ti Marina i Andrija jučer u ocjenjivačkoj komisiji kuharskog showa 3, 2, 1, kuhaj!

Znaš Nino, kad nisam pao s bicikla. Ma što će ona prognanik biti u komisiji za ocjenjivanje hrane, pa ona šaranu oko ne može naći. Znaju li oni da ona konzerve ribe kupuje a ne da ocjenjuje pravu ribu kako je pripremljena. Mene da pozovu u ocjenjivački sud smuđa ili kečige dobro bi razmislio da li bi išao, a ribič sam od kad je mene i Dunava, a ona i Andrija idu u ocjenjivačku komisiju. Ni ne može nam biti dobro u zemlji. Jelena mi kaže nešto da je Marina komentirala kako se izgubio okus naranče u umaku a Andrija da jelu fali još maslinovog ulja. Što oni to pričaju, Nino moja, ja im dao novce za kartu da se imaju s čim vratiti za Zagreb. Ljudi kuhaju dva sata, muče se i pripremaju prave specijalitete riblje a njima naranče i ulja fali. Tko je njih zvao u ocjenjivači žiri, reci mi Nino, je li i to preko veze neke bilo, debele veze ''

Nasmijem se,  smijeh mi došao kao lijek, hvatam ga za rep, nebi li  mi izmakuo i  utekao u jesen ....

Baš sam se iznenadio, ne mogu još sebi doći. Sad je dva sata a mene još luk reže, nisam mogao odmah ni početi kuhati, rano moja, rano moja! Kud sam sreo Jelenu, kud sam je sreo, sve razmišljam da li bi prepoznali ribu i u slikovnici a ne da ocjenjuju jeli mekana ili tvrda, prekuhana ili otkuhana. Kaže izgubio se okus naranče, e svašta sam čuo al to još nisam, naranča i riba, svašta, to ovim mojima ne smijem niti pričati, kad bi čuli radnici bi odmah ukrivo ogradu napravili a Matić bi mislio da sam opet na babinim tabletama za tlak,samo bi gunđao '' Rečem ti Beli, ne pij babine tablete, odi u doktora nek tebi prepiše prave''. Bolje da Jelenu nisam ni sreo, i zamisli, još mi kaže "Beli, bit će repriza, javit ću ti kada je da možeš gledati" Rekao sam joj odmah, nemoj mi javljati ni slučajno! Znaš Nino, ima da osam dana izbjegavam Jelenu samo da ne znam kad je repriza, rano moja!

Nego reci ti meni stari, osjetiš li u ulici miris jeseni...

Napišite prvi komentar!

Za komentiranje je potrebna prijava/registracija. Ako nemate korisnički račun, izaberite jedan od dva ponuđena načina i registrirajte se u par brzih koraka.