Blogosfera Hauntologija

Bilo jednom u Krobotiji

Objava 03. travnja 2018. 0 komentara 88 prikaza
zagrebačka rasvjeta
zagrebačka rasvjeta
zagreb rasvjeta

''Ne znam dal' da se smijem ili da plačem gorke suze.''
~ gospon Sprčić (sa šestoga kata našega haustora, kada je saznal da ga je napustila mejlorder supruga iz Tajlanda)

‘’Nisam to ja, nisam ja prodavala taj sirek s vrhnjem, pa kaj vam je, kaj ne vidite da je preveć žut’?’’
Štefica Pazikuća –  kumica s Dolca, u trenutku građanske pobune (prijavljena jer je prodavala svježi sir bez certifikata, a za sve je kriv zaprav neki bedak koji joj je prije par dana tutnul u ruke knjigu ''Pravo na Seljačku bunu'' od Srećka Štixmajstera i Igora Horvata)


Dignul sam se iz kreveta u šlafcimeru i onak'  još sav od jučer na tijestu i teranu (valjda se zaprav veli testosteron) pomirišal sam se dobro ispod pazuha da budem siguran da nemam neki gešmak od jučer, i stal se odlučno i ravno u šlape. Pogledal sam na moju staru vuru. Kasno, jerbo je već 8 sati ujutro. I kiša tak lije vani, pak me nekak čini depresivnim. Treba mi jedna dobra, jutarnja kavica uz neku laganini Nju Ejđ mjuzu.

Čovek se vremenom tak nekak zgubi, nestane. To se i dogodilo nekim Krobotima, ovde kod nas u državi Krobotiji. Pogubili su se nekak vremenom u tranzicijskim inteGracijama za razliku od onih ostalih sitnih Krobota - lidlića. Gracije i gosponi, sva ta ljepota i mirisi, zlatne vure, hipsterski ancugi, filistarski cukersmajlovi inozemne provenijencije, kistihanti, dojdeki, šaušpileri, gelipteri, šmajhleri i šmajhlerice, oni kaj slušaju Koldplej i onda vele kak su im super tekstovi, a koje nitko živ inače uopće ne kuži. Oni kojima je smešan ostatak Krobota koji žive na šmarnu, bažolu na zaprški i semlprezl juhicama. Oni kaj se furt prošeravaju po špici. Šeraju, onu posljednju modu.

Čitam kak se krema, veća neg kaj ju morete najti u jednoj tegli Nutelle, a u kojoj ovde kod nas ustvari ima preveć palminoga ulja, a fali više čokolade, skupila na novoj predstavi gospon Frasa, mondenog i u Evropi priznatog hoh i nobl teatermajstora.

Predstava gospon Frasa se zove - ''Frišling''.
Čitavo vreme sam si mislil da se predstava zove ustvari ''Fruštuk''. More biti da ipak nije nekaj o kuharima i kuhanju.

Ovak mi je tu predstavu rekel i opisal gospon Sluganović, s prvoga kata naše zgrade: '' to ti se radi o zločestim ljudima kaj dobro ne misle našoj zemlji Krobotiji. Njih je gospon Fras prikazal tak da nam veli da živimo u opresivnom totalitarizmu i mračnom fašizmu.'' Kod nas ti je mrak, veli on, sam mi to svi uopće ne moremo ni videt'.
A ja si mislim, to je ionak tak' logično, jer ak' je pal mrak, više ionak nemreš ništ' ni videt'. Izem ti pigulicu, pa kaj on tu meni soli kakti da ja ništ' ne razmem. Pa nisam ja gelipter.

Veli mi onda gospon Sluganović ''da su njemu isti kak' oni na desnici tak i oni na levici.'' Sve su to njemu biskupi i apostoli, sam malo drugačiji neg oni, tam' u crkvi. Jedni te hebu z desnice a drugi pak z levice. Tak da, veli on, da je narod navek u nekom sendviču. Uvek te neko na kraju zguzi, da prostiš. A bome, kaže on, i svi su još ionak zgužvani jer preživljavaju od kraja jednog do kraja drugoga mjeseca.

Nisam nikaj komentiral jer to fakat ništ' ne razmem. I rekla mi je supruga da inače nikad ništ’ ne komentiram, jer bi mogel biti tužen i otić’ onda fino u bajbok. Uvek je bolje šutit' i gledat' svoja posla. I tak’ ja opet slegnem ramenima.

I tak onda prođe gospođa Mrgođenović i veli kak je videla gospona Čižmeka, koji je uvek bil zrihtan i tak lepo mirisal po najnovijem Kalvin Klajnu, da je njega murja deložirala neki dan. Živel je rastavljen već dugo vremena i nije mogel nać’ posel. I tak', kak' nije mogel ništ' najti, zvisil je. Nije mogel više ništ’ plaćat'. I onda su ga zbacili van’ na cestu jer nije bil poplaćat' neke račune. Veli gospođa Mrgođenović da su mu ''sve u stanu zeli'' jerbo je puno dugoval.

Onda ona veli dalje da nije samo Čižmek zvisil, već je čula i da se stari gospon doktor Bareza s četvrtoga kata, jadan, nedavno obesil. Vele da nije imal više nikoga ko bi ga posećival, i da su ga kak deca, tak i unuci zaboravili. I on je uvek bil zrihtan, pošlihtan i zbigecan, uvek sa šlifom prema svima, pravi gospon. Čak i onda kad bi otišel na plac. Našli su ga u šlafroku, obešenog za teški luster s girtlom za rolete.

Kažu da su ga čak videli kak je kopal po kontejnerima, a inače je dugo radil na fakultetu i bil’ je neki primarijus.

I tak smo se svi lepo oprostili i ja sam otišel natrag u stan zgrijat si bažolek s papkima kaj mi ga je žena ostavila. Mislim si, Mrgođenovićka je inače obična tračbaba, baš kak i svi, tu u našem haustoru. Svi smo isti, sam se bojimo to priznat’ jedni drugima. Navek šutimo i jamramo između četiri zida. A onak’ zaprav, svi klafraju. A kak i ne bi? No bolje jamrat između četiri zida, neg da te odvede murja u 4 sata vjutru, kak se dogodilo gosponu Sprčiću prije neki dan. Vele da je pisal ''furt neki drek po internetu'' i da se nazval kodnim imenom ''Leks Sprdeks''. I tak se zeznul jedanput da se počel prepisivat po Špajzbuku s nekim od onih, kak ih zovu – ''saborski propuhi'' tj. hohinobl gosponom koji je nekaj velikog u Saboru. I mora da mu se gadno zameril jer su ga odveli u rano vjutro u marici.

Mislim si, kak moreš bit pristojan ak se nazoveš ''Leks Sprdeks''? A taj internet je fakat svašta. Bum ga ja već naučil surfat. Nikdar ni kasno, baš kak je rekel gospon Puzigaća neki dan kada je štemal po zidu i farbal nekaj po našem haustoru. Inače on sve zna prefarbat, odličan je za tak nekaj napravit’ svima.

Taj gospon Puzigaća koji inače živi dole u prizemlju, a di je navek ''hladno'' kakti u osmom krugu Danteova pakla, malo je domar tu kod nas, premda inače dela u fušu par poslova, a prodaje i neke organske, biološke preparate od rijetkih biljaka iz ušća Amazona i Indonezije, prek’ nekog marketinga, a od kojih ti je kaže, tak bolje, da ti navek zvoni u ušima. I uvek se svima nudi popravljati sve po stanu. A inače je i vrtlar. Ima, žlabraju susedi, čak dve vikendice, jednu u gorju, de si dela vino i rakiju, a drugu na moru. Taj uvek sve zna, sve vidi, sve čuje. Meni on pak zgleda kaj da ga je negde na Slemenu piknul neki krpelj. Mislim onaj krpelj kaj prenosi onu bolest kaj udari čoveku na mozak.

I njegova gospođa Puzigaća uvek gleda van kroz prozor na cestu. Ona inače čuva naš haustor. To je njeno zanimanje. I dosta se dere i špota, eto neki dan se derala na nekog klošara, fircigera, kaj je zaspal u haustoru. Dere se ona: ''Konj jedan nikakvi, imaš za cugu i pljuge a doma za decu i ženu niš, frišku figu, sram te bilo zapišanac jedan, nosi se van!''

I tak meni gospon Puzigaća veli: ''Čujte gospon Coflek ja sam vam inače kak’ to kažu na engleskom ''sošl đastis vorijor'' i borim se za pravdu po internetu. A pitam ga ja kaj je sad pak to, jerbo ja to nemrem ni izgovorit’?

I on mi veli, onak nonšalantno, i sve se pravi da je gemitlih, a nije, držeći se za gelender - da su to oni kaj nadgledaju ''sve ono kaj je loše'' po internetu.

Veli on meni sav onak zadihan i zahajcan: ''Znaš Coflek, na internetu ima tolko mrzitelja svega, pa imaš ti tih rasista, homofoba, fašista - sve ih je puno. Svuda su oko nas. Svuda! Morate pazit di se krećete ovih dana i s kime pričate, dragi moj gospon Coflek. Treba se paziti jer se sve danas nadgleda. Puno vam je sve ovih kaj u svemu vide krumpiracijske teorije.''

A ja si mislim, dok to on priča, a je su to oni koji idu u jesen i deru se: ''Kruuumpiira''? Oni kaj prodaju vreće krumpira. Mislim si, a nemrem ga pitat jer me spopala prpa, i bolje da ne. Jer nikad se ne zna kaj mi bude odgovoril.

I tak mi dalje veli gospon Puzigaća, da je baš pre neki dan bil pozval murju, jer je jedan od suseda, gospon Bijedić ''dounlodiral'' ilegalno one nove filmove, kaj tek igraju u kino multipleksu. A veli mi da neki čak još nisu ni došli do multipleksa neg su bili sam u Kanu, tam na tom festivalu. To ti inače zovu torent, znaš. Vukli su ga van pred svim susedima, pred ženom i decom, rano u šest ujutro. Ma pusti ga Coflek, bil je bedak. Tak mu i treba kad je ilegalno skidal nove filmove. Nemreš to radit u demokraciji. Mi smo znaš, civilizirano društvo, i to se ne sme dozvolit.Daj si to zamisli, a išel je svake nedelje u crkvu sa ženom i decom! Koji bedak!

I ja ga pitam kak je to otkril, ak smijem pitat. I veli on meni da se on Bijediću ubacil na njegov internet. Hakiral mu je zaporku, lozinku za vajfaj, i ušel ravno na njegov internet i tak je sve odmah saznal. I da to ne smem nikom reć, veli mi on, jer je on ''sošl đastis vorijor''. I da zato kaj je on ''sošl đastis vorijor'' to je sve fajn i uredu. Rekel mi je još da na njega gledam kakti na Betmena ili Spajdermena. Sam bez kostima.


Fakat si ne želim ni zamislit kak' izgleda bez kostima, ne želim. Faca ima trbušinu koja se sastoji od nekoliko šlaufova. Onak', šlauf prek' šlaufa, kak’ bi se reklo.

Velim gosponu Puzigaći kad je odlazil da je možda zaboravil da se ne prezivam Coflek već Colfek. I on onak' kima glavom, pozdravlja me i odlazi.

Nisam mu doduše štel reći da mu noge furt imaju neki gešmak, fujtafel - da onak lagano dihtaju po francuskim plemenitim sirevima.
Jer znam da bi me prijavil za nekaj, bilo kaj mu padne na pamet, a baš radi toga kaj sam mu to rekel.

 
Ništ', idem se prošetat' do Trgaća.

 

Napišite prvi komentar!

Za komentiranje je potrebna prijava/registracija. Ako nemate korisnički račun, izaberite jedan od dva ponuđena načina i registrirajte se u par brzih koraka.