Blogosfera Šetam lava po svitu

Džungla, džungla i opet džungla - tako mi je izgledao Laos!

Nakon 3 ure truckanja i priskakanja rupa, rupetina i brigova došli smo na samu granicu sa Laosom. Tamo smo prispavali uz Mekong.
Objava 04. siječnja 2018. 1 komentara 1076 prikaza
Vedran Bađun
Vedran Bađun
Laos

Ponovno ulaz u Tajland, ovoga puta opet samo da iz njega pobignem u drugu zemju. Meta je Laos. Svatija da Tajlandjani isto ka i Burmanci imaju osjećaj za logiku ka Vulkanci koji su rodjeni prvo guzicom, a onda glavom. Matematika im je na nivou predvrtićkog uzrasta, a osjećaj za orijentaciju ravan onom kod mortus pijanih kolodvorskih zgubidana.
         
Naravno da je ispa cirkus za kupit autobusnu kartu od Mae sota za Chang Rai. Pritrča san miljun kilometara zbog njihove gluposti i kad san napokon doša falilo mi je 9 batha. To van je oko kunu i po! I nema boga da mi dozvole da im to platim sutradan pri ukrcaju u bus. Mora san opet trčat istu kilometražu po tih jebenih kunu i po, i sazna da više neman batha, a da neman di prominit eure! Do 19 h radi ured za kupit kartu.

Zamolin nekog starog na ulici sa ruskom šubarom na glavi da mi posudi KUNU I PO! Ovaj jedva na jedvite jade se odvoija od KUNE I PO. Napomenija mi deset puta kako mu sutra ujutro moran vratit posuđene pare. Pare... zamisli para! Gomila novaca.

Ponovo trka i napokon kupovina karte. Uf, znoja i tramaka...
           
Vožnja je trajala dugo, al prije mraka smo bili u Chang Raiju. Tupik i Sharki su se švercali ka i uvik, dok smo Sancho Pansa i ja vidno snuždeni morali odlučit oćemo li ostat spavat u gradu ili idemo odma na granicu koja je bila udaljena 3 ure vožnje. Naravno da san tija odma nastavit put jer mi se nije ostajalo u Tajlandu još  jednu noć.  Sancho je sa druge bande utiho mučki sugerira da ostanemo.



Odma san skužija da neki mali karampana bus kreće prema granici za po ure. Meni savršeno, međutim Sancho nije bija presritan sa mojim vojničko-spartanskim načinom putovanja. Iša se popišat i vratija se ko jebeni križanac vukodlaka i vampira. Frustracija i puknuće na kvadrat. Ovo je drugo ovakvo ili treće od početka puta.

U Burmi je bilo isto veselo. Ništa, pošaljen Sancha u kurac i ukrcamo se u minijaturnu karampanu prikrcanu mini Azijatima. Autobus u nas nebi moga smeće privozit, a ne ljude! Sancho se smirija u jadnom busu na jadnom sidalu. Možda je prihvatija sud putovat sa bezosjećajnim robotom ili su ga smirivale dvi obrijane glave na zadnjem sicu. Dvi ozbiljne naranče -  dva budistička svećenika! 

Nakon 3 ure truckanja i priskakanja rupa, rupetina i brigova došli smo na samu granicu sa Laosom. Tamo smo prispavali uz Mekong. Moćna rika me smirivala ko Sidarthu dok je živija sa splavarom. Ujutro rano san se diga jer jednostavno nisan moga odolit, zovu te lipe i impozantne vode. Magleno jutro i siluete ribara u malenim trupicama neću nikad zaboravit.


           
Prilazak granice je proša glatko! Komunistička zemlja,  sve nekako uredno i funkcionira. Naravno da san odlučija dalje putovat Mekongom. Dva dana sporog broda nizvodno.


             
Džungla, džungla i opet džungla! Tako mi je izgleda Laos. Prekrasni vertikalni šumski zidovi i brza rika koja ih razdvaja. Uokolo bajkovita sela sa tradicionalnim drvenim kućama slamnatih krovova. Vodeni bivoli,  krave i slonovi uz riku vodu piju i kupaju se! Napunija san sva osjetila na ovoj ruti. Čak je i grintavi Sancho bija sritan!


               
Prispava san u šumi na kantunu svita di san ima i wi-fi i Bob Marleya i struju. U jebenoj džungli san to sve ima i pomislija:
"Di ovi svit ide?"
 
Jedan od seljaka je zuja koda je bija na "bombonima", ko me god vidija u džungli mi je nudija "ganju". Naravno zbog dredova i rasta kape koju nosim. Razočara bi ih kad bi im reka da ne dimin, al ko ih jebe! 

Sljedeće jutro san se opet rano probudija. Sija i promatra riku i dva slona koja su se došli napit na njenzinu obalu. Na koncu tog dana san se dokopa Luang Prabanga i zaspa miran ka dite. 

Vedran BađunFoto: Vedran Bađun 1 / 21