Blogosfera Večernjeg lista
Blogosfera Šetam lava po svitu

Jaguarov pogled

Uvalija san guzicu u plićak i lega na leđa gledajući u krošnjama skriveno nebo. Osjeća san se ko' blaženi morž netom nakon snošaja sa zgodnom tuljankom. Dok san na tom mistu zenira pogleda san oko sebe.....
Objava 27. travnja 2018. 0 komentara 1137 prikaza
voda
voda

Kažu BRI BRI Inijanci da ako vidiš jaguara u prirodi da si sveti čovik. Oni žive stalno u prašumi i većina ga nikad ne vidi. Ja san ima par miseci za locirat, pronaći i uslikati tu prekrasnu mačku. Hoda san kroz djevičanske prašume di miljun posto bila ljudska noga nije zakoračila. Na nekoliko mista san nailazija na prekrasne vodopade.Visoke vitke poput manekenki koje nose modne revije, je baš one koje mogu obe noge ugurat u pivsku bocu i još im ruka stane da se počešu između prstiju. One krasotice koje san cili život zva čaplje. Bilo je tu i malih, basatnih, širokih koje su nalikovale na sestru bivšeg gradonačelnika Splita.

Naravno da je bilo i onih guzatih i sisatih koji su se slivali priko zelenih mokrih stina. Nakon nekoliko dana lutanja san doša do mista u blizini debele Berte, vodopada koji se obrušava priko vertikalne litice. Sa moje bande (strane) se nije mogla dobro vidit ta lipota. Da bi doša na drugu bandu mora san prići priko prepreke koja je bila divlja, brza i bučna.

Žuta brza planinska rika se pinila između mene i mista na koji san tija doći. Naravno da mosta nije bilo nigdi, lijana je bilo masu al nisan se moga Tarzanski zanjihat da bi doskočija na drugu obalu. Postojala je samo jedna opcija, a to je bilo plivanje. Hoda san uzvodno udaljavajući se od vodopada trazeći barem koliko toliko mirniju vodu. Međutim - ništa!

Da bi stvar bila gora naša san se između vertikalnih stina i vodopada. Greška se nije smila dogodit niti pod razno. Opcija povratka odakle san doša nije bila moguća. preostalo mi je samo priplivat. Pošto san ima dosta iskustva sa divljim vodama i završenih nekoliko tečajeva iz te branše. Ima san ogromno samopouzdanje.

Odmjerava san najbolju rutu. Do onog kamena pa do drugog i na kraju za lijanu koja je bila umočena u riku. Pogleda san oko sebe u svjesnosti prekrasnog okruženja. Pomislija san ako je ovo zadnje šta ču vidit u ovoj dimenziji neka je, bar je veličanstvena priroda svugdi oko mene. Bacin se ka simba na prvi kamen i urižen prste u vapnenac sa kojim je bija prikriven, odjednom više nisan moga ni svoje misli čuti od buke koja me mlatila, maleni kontra tok iza kamena san iskoristija za planiranje sljedećeg skoka.

Uzvera san se na vrh i skočija opet u kontra tok drugog kamena. Turbulentna voda me tila iščupati i odvući na vodopad. Drža san se svom snagom koja je curila iz mene ka mast pečene janjetine priko brade i podbratka masnog hadezeovca na domjenku kojeg je platila sirotinja .

Opet se uzveren na vrh stine i pogledan u lijanu. Opet skok i zgrabin ju. Osjeća san se ka Tarzan. Lijana me zadržala, al san se naša u rici koja me šamarala. Sa teškoćom san moga išta vidit oko sebe i isplanirat zadnji skok. Ruke su bile pri kraju, kisele i teške, stisak je popusta i mora san se odvažit na plivanje zadnje dionice.

Prije toga san pogleda u komadić neba koji se skriva iza gustih krošnji. Pomislija san: 

- Bože moj kako je lipo.

Pustin se i divljački zaplivan. Struja me nosila ka list prema vodopadu, al san se životinskom snagom dokopa obale i zgrabija komad mokrog korjena Poroa šta je rasta uz riku. Iščupa san se na drugu stranu i ustanovija da san bija svega 10 metara od ruba vodopada. Lega na obalu odmorija i krenija prema razlogu svog riskiranja. Jebi ga, sa ove strane se vodopad bolje moga vidit, a nisan nikako tija ostat bez tog pogleda. Isplatilo se u potpunosti.

Kad san se spustija u njegovo podnožje, tek onda san moga uživat u pogledu. Uvalija san guzicu u plićak i lega na leđa gledajući u krošnjama skriveno nebo. Osjeća san se ko blaženi morž netom nakon snošaja sa zgodnom tuljankom. Dok san na tom mistu zenira pogleda san oko sebe i ugleda tragove krupnih šapa. Skočija san se uzbuđen i kleka kraj tragova. Svježi jaguarovi otisci.

Pošto na ovom mistu voda stalno oplakuje obalu ovi otisci nisu mogli bit stariji od nekoliko minuta. Sa nožem san usika jednu od grana i napravija prethistorijsko koplje. Naravno ne da bi lovio, već da bi se obranija koliko toliko ako bi došlo do bliskog susreta sa ovim tajanstvenim ubojicom.

Hrabro i ludo san se ušeta u gustiš. Prikrada san se ka Zelena beretka iza neprijateljskih linija. Jako teško je bilo pronaći nove tragove - nemoguće! Dok san to radija osjetija san te divlje oči na sebi. Bija san poprilično siguran kako on mene gleda dok san mu se smuca po dnevnom boravku. Taj osjećaj je bija toliko intenzivan da san se popeja na jedno od stabala i od gore nastoja vidit mačketinu.

Naravno da nisan uspija. Ušla je jeza u mene i naravno da se nisan usudija skalat na šumsko tlo. Bija san lovina, barem u mojim osjetilima i nisan tija stat isprid lovca. Na debeloj grani san jedva zapalija vatru, sušija se uz nju i probdija noć. Sa jutrom je intenzivan osjećaj prijetnje nestao.

Oprezan san se spustija šoto (ispod) stabla. Skroman i skrušen, ponizan i svjestan. Bija san mu u neposrednoj blizini. Stvoru koji stoljećima gospodari ovim prašumama. Mački koja me je mogla obidovat (ručati). Veličanstvenom biću koje me poštedilo i naučilo puno toga kroz samo jednu besanu noć sa puno razmišljanja.

Jaguaru koji mi nije dozvolija da ga vidim i postanem sveti čovik.

mracna vodaFoto: mracna voda 1 / 14

Napišite prvi komentar!

Za komentiranje je potrebna prijava/registracija. Ako nemate korisnički račun, izaberite jedan od dva ponuđena načina i registrirajte se u par brzih koraka.