Blogosfera Šetam lava po svitu

Dozvola za uživanje u vodopadu - sami biramo u što ćemo vjerovati!

Nema ljudi koji se glasaju ka pokvarene sirene, osjeti se prava šumetina, dođe se na vrh vodopada i siđe se sa druge strane. Još za nafalit se; pronaša san maleni odvojak koji me odveja usrid vidopada di nije bilo nikoga.
Objava 09. siječnja 2018. 0 komentara 828 prikaza
Vedran Bađun
Vedran Bađun
Luang Prabang

Dilit prostor za spavanje sa Sanchom Pansom znaci apsolutno nespavanje. Tako iz noći u noć već dosta vrimena! To vam je ka da spavate sa prehlađenim krokodilom koji vozi stari traktor po oranici skorene zemlje. Jadni Sharki i Tupik isto ne mogu ni oka sklopit.
           
Dolazak u Luang Prabang Mekongom je super stvar. Izlazak na obalu je doduše konfuzan i kaotičan zbig cile svite svita koji nahrle na putnike. Svak želi nešto zaradit na nama tako da su mrvu i naporni. Mudri Laoščani su pristanište stavili malko dalje od centra tako da ste prisiljeni uzet tuk-tuk (taxi trokolicu) do grada.



Gradić ko gradić, priletija san ga! Pronaša Vijetnamski konzulat i da napravit vizu. Ovdi me zanima nekakav vodopad i nacionalni park. U biti, zato san i doša u ovi dil svita.

Put kroz šumovita brda i kaskadna rižina polja je bija prekrasan. Ceste sa kraterskim rupama nisu bile problem. Tribalo je samo rupe izbjegavat. Šuštanje bambusovih listova na ugodnom vitru je smirivalio nestrpljivi duh. Laos je divna džungla.
             
Kad san doša na cilj oma san se mrvu razočara! Misto je bilo toliko popularno da su se sllivali rojevi ljudi. Sve vrste rižojeda su preplavljivali staze i mostove. Svi su pokušavali udrit što spektakularniji selfi. U biti toliko su bili orijentirani na gluposti da nisu mogli doživit istinsku snagu i lipotu ovoga mista.


Promatra san tu masu praznoće i pita sam sebe koji kurac je ovim ljudima. Niko od njih se nije niti osvrća na lipotu koja nas je sve skupa okruživala. Samo su gledali di će pojist, popit, udarit selfi i bacit smeće! Ti Kinezi imaju osjećaj za očuvanje prirode ka i nedavno prekinut projekt termoelektrane Peruća. Iskoristi, zagadi, uništi! Sva srića sta je projekt propa,  al ko će Kinezima stat na kraj?
           
Vidija san da je vrag odnija šalu pa san se odlučija maknit od rulje. Vidija mali puteljak koji je vodija strmo uzbrdo. Na tom putu san srija tek di kojeg čovika. Jbg triba se uznojit, a većina ljudi je linguza!

Taj put je super! Nema ljudi koji se glasaju ka pokvarene sirene, osjeti se prava šumetina, dođe se na vrh vodopada i siđe se sa druge strane. Još za nafalit; pronaša san maleni odvojak koji me odveja usrid vidopada di nije bilo nikoga. Tamo san se zabavija sa vodom i nauživa! 



Sancho me slika u momentu dok san pita Xangoa (Orixa duh iz Candonble i Umbanda religije) za dozvolu uživanja u vodopadu. Xango je jedan od mojih zaštitnika i vika san glasno ispod vodopada: "Cabesile Xango!". Kasnije kad san gleda slike vidija san siluetu zaštitnika na vrhu vodopada, satkan od svitla. Teško za povirovat znam, al na kraju krajeva svi mi odabiremo u šta virovat.


           
Posli šuma, prašuma i vodopada uživa san u delicijama Laosa, u moćnom Mekongu. Međutim došlo je vrime pridignit Vijetnamsku vizu i uputit se u tu zemlju. Kad san kupova kartu rekli su mi 20 h do Hanoia. Kao bus u kojem možeš spavat itd. Odlučin tako putovat iako mi je bilo pun kurac ceste više. Sitija san se kako mi je prika iša ovin busem iz  Vijetnama za Luang Prabang prije godinu dana. Nije se ništa žalija, a velik je covik. To.me ohrabrilo za ovu avanturu. Greška!!!!
             
Uša san u bus i odma opsova sam sebi sve po spisku. Sancho je vec bija lud i nadrkan, na granici pucanja po šavu. Prihvatija san situaciju. Bija san na puno groznijim iskušenjima u životu. Bus je uru vrimena kasnije krenija. Prepun i pretežak, šta ljudima, šta stvarima, šta gustim lipljivim smradom.



Pomislin na svoga kompu Juku koji je ovo proša prije godinu dana i nasmijen se o srca. Zamislija san njega, dvometraša i stodvadeset kilaša na ovoj minijaturnoj stolici! On i Toni, dugorački padobranac stisnuti u ovoj šugi neudobnosti. Nasmijala me ta misao i olakšala patnju koliko toliko. Baš san zlikavac!

Vedran BađunFoto: Vedran Bađun 1 / 11

Napišite prvi komentar!

Za komentiranje je potrebna prijava/registracija. Ako nemate korisnički račun, izaberite jedan od dva ponuđena načina i registrirajte se u par brzih koraka.