Blogosfera Šetam lava po svitu

Lav u zemlji čudesa

Kad smo vidili stanje ujutro nije baš da smi se razveselili. Magla je bila toliko gusta da se nije vidilo na 3 metra od sebe. Ništa. Tajanstvena bilina ka iz horor filmova. Gojzerice gaze kroz blato i proklizavaju. Kako će se tek gume ponašat?
Objava 08. ožujka 2018. 1 komentara 1545 prikaza
Vedran Bađun
Vedran Bađun
Lav u zemlji čudesa

Kolumbija, ah ta Kolumbija! 

Koliko god je istraživa nikako me ne prestaje oduševljavat. Fascinirat - iznova i opet! U njoj san pronaša puno toga. Od pustolovine preko nevjerojatne prirode, uzbuđenja, opasnosti, ziona, mira, do žene koja mi se jako svidila. Uša san u vezu sa latinom. Ponovo latina u mom životu. Valjda moja energija traži taj tip žene. Nije ništa bez razloga! 

Nekad bi mi se i svidila neka bilkinja ili Dalmatinka ili 'rvatica, al nikad ništa više od sviđanja. Na prvu stvar koja mi se ne sviđa ja odlazim. Ova negrita ima ono nešto šta me fascinira. Nije tipična latina pa da pojasnim. To je latina koja nije luda i ratoborna te ne živi lik iz neke jeftine sapunice. Ne mori je posesivnost i ljubomora. Jakog je karaktera al jednostavno nije luda. Crnkinja koja nije opterećena rasizmom, ne urla na sva zvona kako je crnkinja i kako zbog toga pati.

Jednostavno je svjesna da je izmiksana krv ka i većina njenih državljana. Ima tu indijanske, bile i crne krvi. Ona je povukla na oca i ispala prekrasna negrita. Nije ni feminiskinja koja je isfrustrirana sa položajem žena u društvu. Latina koja ne voli telenovele. Obožava salsu, sambu, rumbu i ostale latino plesove i ne želi mi kontrolirat mobitel i kompjuter.



Ne prevodi moje tekstove sa hrvatskog na španjolski do 6 ujutro ne bi li nešto pronašla! Latina koja uživa u jelu, al joj je jedan pjat manistre (tanjur tjestenine) sasvim dovoljan za obrok. Nije latina koja poždere 4 pjata manistre i nakon toga slisti čokoladnu tortu Markove matere. Nije latina koja urla po kući i poteže pištolj na mene. Nije latina koja bi se pojebala na svakom kantunu (ćošku). Nije latina koja radi skandale baca pjate po kužini (tanjure po kuhinji) i oče se tuć bez razloga.

Uglavnom skroz normalna cura kojoj nije do sad bilo drago spavat u šatoru u divljini, al je ušla u taj svit kojeg ja prakticiram dugo i bez kojeg NEĆU.
           
Njena crvena Kia koja se zove čokomobil je lagano u drugoj brzini svladavala strmi mokri makadam. Uska zemljano-kamena staza bi bila izazov i za terenca, a kamoli ne za čokomobil motora 1.1. Međutim želili smo se dokopat vrha planine di su nas čekale prirodne lipote. Vozeći pažljivo pogleda bi u njeno zabrinuto lice.  Razumija san njene strahove.

Sa desne bande (strane) okomita litica obrasla u prašumsku vegetaciju, a sa live bande (strane) okomita provalija - bezdan! Da se strumpetamo doli ne bi se zaustavili do Paname! 


Bez obzira na strah i zabrinutost negrita je sidila do mene i strpljeno čekala cilj ove lude vožnje. To, volin - hrabre žene, jer uz lava može bit samo lavica, ka šta uz lavicu može bit samo lav! 

Uskoro, nakon sati truckanja i proklizavanja, nakon mnogih prepreka, dođemo do mista di nam je kazaljka goriva pokazala da ne možemo baš dalje. Morali smo odlučit šta. Riskirat do rangerske postaje i molit njih za gorivo. Zna san u glavi da je to ludost iz dva razloga. Prvo šta rangeri koriste terence koji piju dizel, a mi smo bili na benzinu. Drugo šta su Kolumbijci škrti ka boduli (otočani) i nije ih briga za ikoga.

Odluka je bila stat. Dignit logor u obližnjoj šumi i prispavat. Nastavit na noge i kad se izguštamo sa preostalim gorivom se pokušat dokopat sela koje ima benzinsku postaju.
           
Negritino prvo spavanje u šatoru u divljini.



Gušta san gledat tu prilagodbu i volju. Nije puno patila jer i nije loše spavat uz lavlju grivu dok oko vas pivaju noćne tice, žabe i kukci. Ta harmonija zvukova je rajska pisma prirode.

Noć je bila vlažna sa ponekim naletima kiše. Gusta magla nas je potpuno prikrila. Magla koja natapa. Bilo je friško zbog velike nadmorske visine. U jednom momentu san se izvuka iz vrieć i izaša iz šatora na mokri hladnjikavi zrak. Negrita je ostala u toplom zagrljaju vriće i šatora.

Bija san gol golcat usrid magle koja me obavijala. Oko mene su letile krijesnice. Kukci sa svitlećin guzicama. Pedesetak njih. Možda ih je privuka moj vonj i isparavanje moje topline na ovaj ladni zrak. Pomislija san kako je ovo zbilja veličanstvena slika; siva magla izbušena sa masu žutih malenih svitala koje lete uokolo. Čarobno... 


Iako potpuno skriveno nebo nije bilo skroz mračno. Zna san da je oko 3 ujutro i nije mi bilo jasno kako to da nije potpuna tama. Nebo je imalo svitla, vjerovatno je misečina iznad magle bila jaka, al nemam u biti ništa drugo osim te pretpostavke.

Opčinjen plesom krijesnica oko sebe pozva san negritu da mi se pridruži. Izašla je kompletno obučena zagrnuta sa vrićom za spavanje. Prišla mi je sa leđa, lagano se nasmiješila pokazujući svoje bile bisere između prekrasnih punih usana. Dotakla mi ledenu kožu toplim dlanom i rekla:

- Vrati mi se, nemoj otići! 

Ko da mi je pročitala misli i zajedno sa mnom uplovila u svit mojih romana i stripova koje san konstantno stvara u svojoj glavi. Svidila mi se njena gesta. Povukla me nježno za ruku i uvukla u šator.


         
Pošto je magla topila već mokri makadam cilu noć, bija san malko zabrinut  za jutro, kako će čokomobil svladat put do najbližeg sela. Govorim o satima vožnje po blatu i kamenju. Jedno misto uz riku koja prilazi priko puta je posebno teško. Ako se tu fermamo (zaustavimo)  najebali smo! Oni šta me hrabrilo je činjenica da je povratak nizbrdo većinu puta. 
         
Kad smo vidili stanje ujutro nije baš da smi se razveselili. Magla je bila toliko gusta da se nije vidilo na 3 metra od sebe. Ništa. Tajanstvena bilina ka iz horor filmova. Gojzerice gaze kroz blato i proklizavaju. Kako će se tek gume ponašat? Kažem: 

- Jebe me se!

U ovakvoj prirodi vode ima. Preživit ćemo koliko god triba, a sad umisto da se brinem iden istražit šumu okolo. 


Ova šuma je bila prekrasna. Zamislite svako stablo prikriveno u lišajeve koji se zovu barba de viejo šta u prijevidu znaći starčeva brada. Stvarno i izgleda ka duga kuštrava siva brada nekog mudraca ili polupripitog Vikinga. Pod i stine su bili kompletno prekriveni debelom zelenom mahovinom. Sa sobom san poveja i Sharkyja i Tupika da se nauživaju ove lipote.

U šumi između stabala magla je bila riđa, Majka nam je dopuštala da vidimo njenu divotu u potpunosti. Naša srića je bila golema! Kad smo se izvukli iz šume našli smo se na proplanku sa velikim cvitovima. Izgledali su izvanzemaljski onaki čupavi bodljikavi i veliki. Stršali su iz magle ka neke opake utvare. Zna san da ih odi ima i oni su bili jedan od razliga ove pustolovine. Cviće tipično za ovakvu mikro klimu i okoliš.


Nakon guštanja i divljenja u utrobi majke prirode vratili smo se do čokomobila i pustili Sharkija i Tupika de se igraju sa Pinkijem i Salchichom na ogradi neke stare i zaboravljene fince (ranch ili posjed). Inače Pinki i Salchicha su igračke koje je čokolatita negrita imala uvik u autu. Pravo društvo za moja dva pratitelja!
           
Situacija nije bila obećavajuća. Negrita je predložila da pokušamo pa šta jah da. Uh kako volin hrabre žene!  

Uputili smo se nizbrdo kroz pregustu maglu. Kroz šajbu nisan ništa moga vidit pa san izbacija glavu kroz ponistru (prozor) ka pas, samo šta meni nije viorija jezik na vitru ka njima. U jedom momentu netom isprid zajebanog dila uz riku, nam se ispričila krava na putu. Ko sa milka čokokade je buljila u nas. Koda nam je tila reć: "Ne idite dalje!"



Jah voli hrabre, svirnija san joj i krenija uzbrdo. Na našu veliku sriću smo se dokopali vrha. Čokomobil se dokaza. Nasrid uzbe je malo zašlajfa i opasno prokliza, al nas je na kraju izvuka. Zbog nedostatka i štednje goriva san 90% puta vozija u leru.

Na kraju smo se dokopali sela u kojem smo našli pumpu. Imali smo sriću ne past u provaliju, ne stat usrid ničega i usput vidit nekoliko tukana u letu. Meni posebno dragih arakarija. Pojili nešto toplo u selu i zaputili se dalje u pustolovinu.

Još jednom sam se uvjerija da bog voli hrabre!

Vedran BađunFoto: Vedran Bađun 1 / 29

  • Avatar tin ujevic
    tin ujevic:

    Uz sva ta putovanja ti si ostao jedna teska sirovina dalmoski tovar seljober u Dnk.