Blogosfera Šetam lava po svitu

Majmunska posla

Ta prugasta zvir se ne boji ljudi i toliko je moćna da bi naš susret završija jako brzo. Moj nož sigurno nebi bija dovoljan protiv takve force. Tigar bi se naija mog dlakavog i žilavog mesa. Kasnije bi me negdi pokenja i to je sve šta bi od Bađuna ostalo. Sranje u džungli.
Objava 16. svibnja 2018. 0 komentara 1353 prikaza
friz majmun1
friz majmun1

Već san bija dobro oznojen i umoran. Ispod gustih krošnji sunce nije dopiralo, nije ni zraka bilo za pošteno se nadisati. Tlak je bija nizak, nekako se sve odvijalo u usporenom ritmu, koraci, disanje, pogledi. Nisan moga reć da san pretjerano uživa dok san savladava ovu uzbrdicu isprid sebe. Prašumski pod je bija mokar i prekriven lišćem.

Mora san bit oprezan sa koračanjem, što zbog proklizavanja, što zbog zmija otrovnica. Stalno san mislija na tigrove kojih je u ovim šumama nedvojbeno bilo. Ta prugasta zvir se ne boji ljudi i toliko je moćna da bi naš susret završija jako brzo. Moj nož sigurno nebi bija dovoljan protiv takve force. Tigar bi se naija mog dlakavog i žilavog mesa. Kasnije bi me negdi pokenja i to je sve šta bi od Bađuna ostalo. Sranje u džungli.

Međutim niko me nije silija smucat se po ovom dilu planete, moja je odluka bila pustit prašumu da me obavije. Da se osjetin ka Mougli u prisustvu Sheer Khana. I bija san potpuno sritan u ciloj ovoj situaciji. Nada san se vidit tigra, ali san se i nada da on neće vidit mene. Hahaha kako bezobrazno. Uskoro san se naša ispred plitke vode, bistre rike koja je vijugala u sjeni stabala. Koje lipo misto pomislija san. Zelenkasto okruženje prošarano zlatnim flekama koje su stvarale sunčeve zrake probijajući se kroz lišće. Idilično je sve to bilo.

Prolija san se vodom po licu i iza vrata, odma san se osjeća bolje, svježina mi se vratila u prsa. Namočija san dobro arafaticu i zamota je oko vrata. Nisan ima pojma koliko dugo ču još morat gazit kroz šumu i oću li morat spavat negdi na stablu. Nije me bilo ni briga. U ruksaku san ima banana i suvog voća za nekoliko dana. Vode je bilo, naravno mora san je iskuhavat, ali kremen i potpalu san ima tako da san se drža jako sigurnim. Ne znam zašto počeja san razmišljat o Hanumanu, hindu božanstvu. U tom trenutku ugledam skupinu makakija kako se glupiraju po šumskom podu. Krenem prema njima i ovi se razbiže. Odlučija san ih pratit.

Probija san se kroz gustiš dok su me nekakve sitne crne muhe živog žderale. Osjeća san se ka normalni državljanin republike ''Rvacke'' kojeg podbuli političari živog sišu. Taman kada san se počeja živcirat oko te proklete misli koja mi se uvukla u glavu na ovako lipon mistu, doša je blagoslov koji mi je automatski izbacija te krvopije iz glave, te masne spodobe utegnutih u kravate i odjela još uvik masnih prstiju od besplatne janjetine koju su požderali na nekom političkom domjenku.

Naša san se isprid prekrasnog hindu hrama u srid prašume. Obuzeja me mir i spokoj. Olakšanje mi je prostrujalo priko škine ( kralježnice ). Primaka san se ulazu i zagleda se u lice Hanumana koji je bija lipo izrađen. U jednoj ruci je drža nekakav buzdovan a u drugoj planinu. Odi san odlučija prispavat.

Sidija na žućkastoj prašini isprid starog hindu hrama. Naslonija leđa na deblo azijske smokve koja mi je pružila hlad svojom moćnom krošnjom. Vrući suvi zrak, ka onaj iz fena mi je sušija znoj sa vrata. Gleda san zapanjen u bogato ukrašen hram isprid sebe. Raznobojan sa bezbroj detalja i bezbroj statua hindu božanstava. Nekako je najbrojniji bija hanuman. Bog polu majmun polu čovik koji je bija snažan ratnik.

Nije bilo judi oko mene. Samo životinje. Tako su se isprid mene u prašini igrale neke čudne viverice. Na vrhu hrama je staja ponosan paun. U okolnoj šumi su kreštale raznolike tice. Majmuni makakiji su se majmunirali po granama. Otvorin ruksak napijen se vode i zaintrigiran jednog makakija čudne frizurice. Dođe i sidne ka mali čovik oma uz mene. Ulijen vodu u plastičnu času i ponudin mu je. On je gospodski uzme i napije se. Pomislin kako je pristojan. Zavučen ruku u ruksak a on to sve ono ka fol nezainteresirano pogledava. Izvadin nekoliko banana ogulin jednu do pola i ponudin gospodina.

On ponovo potpuno pristojno to uzme i počne jesti. Uskoro smo sidili u istoj pozi i jili na isti način. Kad smo pojili bananu kulturno smo odložili koru na bandu i pogledali se. On pruži ruku uz upitan pogled. Dan mu ponovo bananu a on je oguli na isti način ka šta san ja to njemu napravija maloprije. Opet jidemo u istom modu. Kad smo pojili sve banane pogledamo se a on uzdahne onako bezbrižan i zadovoljan. Hahaha ka mali čovik jebate očekiva san da će me pitat kako je Hajduk osta u zadnjoj utakmici.

Da mi je mislit moj maleni prijatelj. Bija je puno bolje odgojen i pristojan nego puno ljudi koje poznajem. Izgleda je u faci ka bivši predsjednik, onaj za kojeg nikad nisan moga znat jeli u njemu vidim dikobraza ili majmuna, najvjerojatnije je bija mješanac dikobraza i majmuna. Hahaha nasmija san se na tu misao, majmubraz ili dikomun hahahah nova vrsta životinje koja je suvereno vladala jednom mladom zemljom. Ko je glasa za njega, vjerovatno ovce.

Dok san se zabavlja promatrajući životinjski svit isprid sebe, lagano je svitlo prepuštalo prostor tami. Crvenkasta svitlost zapadajućeg sunca je obojala nebo i krošnje. Ptice su letile kroz to crvenilo a ja san i dalje sidija uz svoga prijatelja koji se sad već poptuno oslobodija. Svatija san da smo pojili svu hranu koju san ima za nekoliko dana i da ću sutra gladovat. Nije mi smetalo, dapače bija san jako sritan šta san to moga podilit sa ovim gospodinom. Možda sutra on nahrani mene.

istok1Foto: istok1 1 / 17

Napišite prvi komentar!

Za komentiranje je potrebna prijava/registracija. Ako nemate korisnički račun, izaberite jedan od dva ponuđena načina i registrirajte se u par brzih koraka.