Blogosfera Šetam lava po svitu

Umjesto da ona pojede mene, ja sam pojeo nju!

Konji, krave, bivoli, tuke, patke, svinje, koze, kokoše i na kraju pasi. Sve se to redalo po uzbrdici uz nas. Na vrhu planine koliba a u njoj don Heraldo sa tri doge, dva njemačka ovčara i jednim mišancem.
Objava 12. veljače 2018. 0 komentara 4625 prikaza
Vedran Bađun
Vedran Bađun
Kolumbija - farma

Od ribe do ribe

Zubata i mrkog pogleda. Crvenkastog trbuha i zelenkaste  piture. Sa par kumpira, kapulom, zelenim platanom, jukom i petrusimulon ova riba je bila ukusna za poludit. Moj blog nije kulinarski pa sad neću ić u detalje. Uglavnom umisto da ona pojide mene ja san poija nju. Radi se naravno o pirani. Ručak za prste polizat. Nije u rangu divjeg dalmatinskog brancina al nije ni za bacit mačkama. 



Nakon tog doručka ubacija san stvari za šumu u negritin auto i zapizdili smo negdi u divljinu. Sama vožnja je bila spektakularna. Prolazit kroz kanjone vertikalnih planina i izbjegavat krave , konje i tovare po putu je milina. Kolumbija u ovom dilu miriše na kišu ali ne onu trulu teškog zraka. Odi su planine, odi je arija (zrak) čista, britka i friška. Nakon nekog vrimena smo se zaustavili u nekom selu. Tipično južnoameričko; konjanici, kolonijalna arhitekrura i mačete o pojasevima. Sami  vaceros kauboji i rančeri. Odi ne šetaju minice, cipelice i fensi šmensi naočale. Odi su gumene čizme, šporke rebatinke (prljave traperice) i slamnati šeširi. 


         
Dugo smo se vozili i ogladnili. Sili u neku bužu (rupu) i naručili jist. Uslužija nas je pistolero nalik na Pancha Villu. Bija san na oprezu jer san pomislija kako će revolveraš povuć svoj revolver i uz glasno vikanje: 'Viva la revolucion!' počet pucat po gladnom gringu. Naravno da je povuka narudžbu i nakon nekoliko momenata donija hrpu hrane na stol.

Sliku ću stavit da vidite šta san sve utrpa u sebe. Komad domače kokoše , riža, fažol ( grah ) salata, kumpiri, dvi vrste kobasica. Kolumbijske inačice divenice i krvavice. Lipa negrita nije mogla puno pojist pa je mene tokalo šalamastrat i njeno i svoje.

           

Pune trbušine san nabacija ruksak na kosti i oprostija se od negrite. Morala se vratit na posal i nije mogla samnom u avanturu. 
             
Rafael. Lik iz avion se ukaza u svom twingu. Jbt jedva san ga pripozna. Obučen ka farmer sa staklastim očima i nasmijane face je više nalikova Emilijanu Zapati nego sebi. Vozili smo se dugo makadamom kroz prašumu. On ima ranč na vrhu jebene planine. Zeleno grlo šume nas je progutalo ko umorni bauštelac pivu u litnje podne na vrhu nedovršene zgrade. Twingo je sta isprid zadnje uzbrdice.



Ovo mogu samo konji ili tovari ili mule. Izašli smo natovareni i uputili se po toj skoro vertikali. Rafina mater je dobila mulu da je nosi. Nas dvojica kitu. Srce se uzlupalo zbog opterečenja i visine. Uzbrdica me ubijala. Znoj je curija niz mene ka voda niz Niagaru. Skoro!

Konji, krave, bivoli, tuke, patke, svinje, koze, kokoše i na kraju pasi. Sve se to redalo po uzbrdici uz nas. Na vrhu planine koliba a u njoj don Heraldo sa tri doge , dva njemačka ovčara i jednim mišancem. Mali veseli indijanac nas je dočeka raširenih ruku i osmjeha. 




Kad san se u hamoku osušija i pribra upozna san i rafinig prijatelja tetovirača. Simpatičan bradonja istog staklenog pogleda i cereka ka ostatak ukućana. Gleda san lešinare kako glajdaju po prekrasnim pejzažima. Bez da mašu krilima prelazilu su ogromne udaljenosti između obraslih planina. Uskoro je došla noć i svi zajedno smo zasili uz večeru.


Don Heraldo je zna za Josipa Broza Titu i raspad Jugoslavije. Bija je pametan i educiran Indijanac. Šta me fasciniralo od mog ulaska u kolibu joint se nije gasija. Hahaha, od tu je to vrhunsko i radosno raspoloženje i staklaste oći. Brate njih trojica fumaju ka lokomotiva. Stari Heraldo drma na veliko. Na spoznaju da ja ne konzumiram "ganju" su se nasmijali i rekli " više za nas".

 



Te dane me tokalo radit sa njima. Na farmi uvik ima nešto za radit. Tako pošto san veliki jaki Kromanjonac tokalo me najteže. Nosit debla stabala po tim jebenim uzbrdicama. Dušu san ispustija, al' san bija zadovoljan. Jezik do poda, bolna leđa , ruke i noge. Dopuza bi do stabla koke i nažvaka se lišća. Ma ne pomaže ništa! Umor je umor.

Da se razumimo, opće je poznato da ja ne konzumiram nikakve droge i da lišće koke nije ni blizu ikakvoj drogi. Proces od lista do kokaina je jako dug i prepun kemikalija. Ja san gušta jist to lišće, izgleda san ko koza, bolje rečeno ka jarac sa ovom bradicom. Priroda je majka... Uz listove koke nailazija san na banane, platano, papaje i ostalo voće.



Nema gladi u prašumi. Navečer izać iz kolibe je bilo škakljivo jer ti gorostasni pasi postaju čuvari. Nakon nekoliko napada su zapamtili moj vonj i više me nisu dirali. Spava san van kolibe u šatoru. Ka zaklan.
          
Ujutro san siša u kolibu na doručak. Riblja juva od najukusnije riječne ribe do sada u životu mom. Zvala se Cachama i bila je veličine klena. Može narast puno više ali, kaže napušeni mudrac, Heraldo da sa veličinom gubi okus. Dračljivu ribu san brstija i ponosno pokaza kako jedan Dalmatinac jide ribu. Mogli su se posramit svojom vještinom.

Uglavnom okružen grmovima koke oblakom dima marihuane i prekrasnom prirodom nastavija san zdravo jist, teško radit i uživat u blagodatima planinske Kolumbije. 
           
E da ne zaboravim naglasit: Sve se odvijalo u teritoriju gerille! O tom drugi put.

Vedran BađunFoto: Vedran Bađun 1 / 16

 

Napišite prvi komentar!

Za komentiranje je potrebna prijava/registracija. Ako nemate korisnički račun, izaberite jedan od dva ponuđena načina i registrirajte se u par brzih koraka.