Blogosfera Večernjeg lista
Blogosfera Šetam lava po svitu

Južna Amerika: Opet sam u divljini!

....nije teško odabrat između ceste i oblačne šume kroz čije granje prolazi magla, a pod nogama žubori potok....
Objava 21. kolovoza 2020. 0 komentara 1209 prikaza
Vedran Bađun
Vedran Bađun
Glad za prirodom

Pogledan u oblačno nebo i razveseli me mogućnost kiše. Pogledan u čizme koje san namaza vazelinom da mi noge ostanu suve i kliznem sa vijugave ceste u gustiš.

Odlučija san pobić iz gubave Bogote. Čokolatoza me dovela na rub grada i ja san ka specijalna postrojba uletija u šumu. Ranac sa svim šta mi je potribno i nestanem u raslinju.

Ovlaš bacin pogled na nekoliko pandura kako maltretiraju ljude koji žele izaći iz grada. Pokažen in sridnji prst kroz žbunje i nestanen u šumi. Dopizdila mi je ova plandemija. Šest miseci zatvora je najodvratnije šta se jednom slobodnom čoviku moglo dogodit. Cili svit je još uvik zatvoren, ali luđi san od leptira u francuskoj gvajani pa stalno riskiran i bižin. Jebeš sistem i njihove gluposti.

Nakon velike uzbrdice izaša san na vrh jako oznojen. Ošinija me vitar na 3000 m visine. Skinen se i obučen suvu majcu te nastavin put. Uskoro san ostavija prekrasan paramo iza sebe i uletija u eukaliptusovu šumu. Nadisa se te arome pa izbija na cestu koju je zarobila magla.

Promislin kako ću iskoristit maglu i i nevidljiv se kretat da me policija ne sinja (ugleda). Vijugava cesta me vodila sve do točke di san vidija pravi tropski gustiš. To mi je tribalo u tom trenutku. Uvalin se u oblačnu šumu poput predatora i stanem se spuštat kroz vlažno i sklisko zelenilo. Jako brzo više nisan ima pojma di je sjever, a di je jug.

Nastavija san se sporo probijat satima sve dok me nije izbacilo u suvo korito rike. Tolika lipota isprid mene da san momentalno zaboravija na ubode insekata i znoj koji mi se cidija niz leđa. Pravilo preživljavanja je da uvik slijediš riku, potok ili u ovom slučaju - suvo korito.

Krenila je kiša i prošlo mi je kroz misli da i nije najsigurnije sada bit na ovom mistu. Ako kiši jako negdi gore uzvodno jako brzo me može bujica odnit. Dosta puta mi se to znalo dogodit.

Međutim ovo smaragdno okruženje je jako teško ostavit iza sebe. Velike stine prikrivene mahovinom, ogromna stabla koja su nebo dodirviala i oblaci koje udišete stalno. Satima san se spušta hodajući kao po jajima da bi na koncu izaša na cestu obavijenu u maglu.

Popijen nekoliko gutljaja vode i pogledan oko sebe. Postojale su dvi opcije da se držin ceste i oden do sela, ili da opet kliznen u šumu pa di me god odvede.

Vedran BađunFoto: Vedran Bađun 1 / 5
Ne tribate pitat šta san odabra. Nasmijan, znojan, vedar, sritan i slobodan.
 

Napišite prvi komentar!

Za komentiranje je potrebna prijava/registracija. Ako nemate korisnički račun, izaberite jedan od dva ponuđena načina i registrirajte se u par brzih koraka.