Blogosfera Šetam lava po svitu

Ples s Masai plemenom i ovčetina na njihov način!

Zabacija san glavu unatrag, pogleda zvizde i pustija ritam da uđe u moje biće. Ubrzo nakon toga san mumlja u ritmu i u harmoniji sa njima radija iste pokrete tilom.
Objava 17. travnja 2018. 1 komentara 1242 prikaza
Vedran Bađun
Vedran Bađun
Afrika

Bila je to vruća savanska noć. Vedro nebo sa milijun zvizda i veliki obli misec koji je baca svitlost po malobrojnim stablima i visokoj travi. Hoda san prema vatri koja je pucketala i bacala varnice u ariju (zrak). Pleme je bilo razbacano okolo, neki su sidili oko vatre, neki su skupljali drva za loženje a većina ih je mumljala i skakala visoko prema zvizdama. Mumljali su zajedno u ritmu i stvarali nekakvu melodiju i trans uz koje su plesali na taj čudan način.  

Još ka jako mlad san gleda film koji se zva 'Duh i Tama'. Film od dva lava koji su postali ljudožderi i ubijali radnike koji su radili na prugi kroz Afriku. Dva lava koji se nisu ponašali uobičajeno za svoju vrstu. Dva velika mužjaka koji su lovili zajedno, nisu živili u čoporu i sve šta bi ubili su odnosili u zabačenu pećinu i tako skupljali leševe. Napravili su ogromnu masovnu grobnicu nesritnika koji su skončali od njihovih kandži i ralja.



Bija san fasciniran tim lavovima ali i sa plemenom  koji se pojavljiva kroz film. Pleme visokih, mršavih ratnika koji su plesali ovim čudnim skokovima uz mumljanje. Već tada san zna da prije nego odapnem moran sa njima tako zaplesat.
       
Dok san prolazija kroz ljude pogled mi je zasta na preplašenoj ovci koja je bila svezana za suvu motku zabodenu u još suvlju zemlju. Iza nje u ogradi od trnja su se natiskivale mršave krave. Nakon nekoliko trenutaka san sija kraj poglavice uz vatru i ogrnija se žarko crvenom, kariranom  dekom. Vonjala je na mješavinu, znoja, urina i zemlje.

Starješina me pogleda sa maglenim očima. Lice mu je bilo toliko suvo i naborano da je više nalikova na koru akacije nego na ljudsko stvorenje. Obraza nije ni bilo, duge uši sa ogromim rupama u kojima je bilo bezbroj šarenog nakita. Bezuba usta u vječnom osmijehu. Klimnija mi je glavom u znak dobrodošlice.


Jedan od ratnika se odvoija od skupine i sa nožem u jednoj, a drvenom tikvom u drugoj ruci se uputija prema kravama. Izabra je jednu kravu i pomuza je, nakon toga joj je nožem zariza jednu od vidljivih žila i uzea nekoliko decilitara krvi. Ranu joj je zatvorija sa prašinom. Izmiksa je napitak u tikvici i donija ga starješini.

Mješavinu milika i krvi su pili samo u prilikama velike gladi, ovaj put je to bilo iz drugog razloga. Želili su da ja to probam. Stari se napija i nasmija mi se rozim ustima, ponudija me. Čudan metalni okus mi se slija niz grlo, preda san tikvicu dalje i podiga se na noge jer me jedna Masajka povukla za ruku. Odvela me do skakača i rekla nešto na njihovom jeziku.

Bila je to prekrasna žena za moje standarde. Obrijane, oble glave sa kružnim ožiljcima na obrazima. Vitka a snažna, ogromnih plešnjadi (usana) i krupnih snježno bilih zubi. Doimala se ponosna iako nažalost Masajke nemaju nikakva prava u hijerarhiji plemena. Ostavila me među skakače koji su se poredali oko mene.

Zabacija san glavu unatrag, pogleda zvizde i pustija ritam da uđe u moje biće. Ubrzo nakon toga san mumlja u ritmu i u harmoniji sa njima radija iste pokrete tilom. Njihanje je bilo nekako hipnotiziraju će i opuštajuće u isto vrime. Osjetija san da je doša moj red za skakanje. Letija san prema zvizdama, pa bi udara u prašnjavu zemlju, sve uz prekrasan ritam zaglušujučeg mumljanja. Slobodu san moga okusit, namirisat i osjetit. Bija san slobodan.


         
Nakon plesa koji je potraja dugo u noć san sija na panj i stavi su mi porciju tripica (neman pojma kako se to kaže na hrvatskom, uglavnom skuvana criva od one bidne ovce koja je prije plesa bila svezana za motku ) u pjatu (tanjuru). Ja volin tripice u svojoj zemlji iako znam da ih ljudi masovno mrze. Volija san ih i odi iako san na zalost vidija njihovo čišćenje. Pošto vode gotovo i nema, ova criva se nisu oprala. Samo se prstima i šakama istiskivalo van njihov sadržaj. Naravno da se nije moglo sve istisnit. Skuvane govnaste tripice su bile u pjatu u mojim rukama.



Svi su ih jeli, gušili se u njima od slasti, naravno da san i ja krenija na posal. Kad ih stavite u usta osjetite okus neprobavljene trave izmišanu sa kožnom ovojnicom. Realno govoreći imate usta puna govana. Progutat mi nije bilo teško, a bome ni nastavit jesti.

Primjetija san da je jedan tamni dio criva, onako deblji i hrapaviji posebno aromatičan i njega san ostavija za kraj nadajući se da ću se do tada najesti. Ima san dva takva bokuna (komada) i poija san samo jednog. Drugog san velikodušno da jednom ditetu koji mi se igra sa dredovima. Mali cili slipljen u sline po faci, izgreban po glavi i sa kvrgavim nogama.  
         
Ujutro san se probudija uz cerek hijena, plemenski ljudi i rangeri su već kuvali ostatak one ovce od sinoć. Vidija san dva lonca. U jednom je bilo meso i kosti a u drugom, nekakve grane sa korom koje su puštale crvenu pituru (boju). Rekli su da je to nekakva medićina (lijek).

Gleda san kuvare i zabavlja se sa njima. U plemenu se ništa ne baca, tako de od ove ovce neće ni dlaka ostat! Kod njih se ne jede janje ka kod nas, jer logično je zašto jesti nešto malo šta može narast. Starija životinja ima više mesa, a pleme ima puno gladnih usta.  

Kada je ovčetina bila gotova, juhu su izmišali sa onom crvenom vodom u kojoj su se kuvale grane. Dobro su to izmišali sa nekim drvenim oruđem baš za mišanje. Nakon toga smo popili likariju (lijek) koji je u najmanju ruku bija čudnog okusa. Reka bi da je imalo okus po vodi koja je izašla iz mašine za prat robu.

Došla je na red ovčetina. Skuvana samo u vodi bez ikakvog povrća ili začina je bila bolja od bilo koje janjetine koju san ija u životu prije. Bilo mi je interesantno gledat njih kako jedu sve, ne možete niti zamislit šta se sve može pojest od jedne ovce ili ovna.

Uglavnom par tjedana prije ovog gošćenja san ija i pečenu ovcu na plemenski način, ali to je već druga priča. 

Vedran BađunFoto: Vedran Bađun 1 / 10

  • Planika:

    Odličan ples :) Samo nešto ne razumin. Ovaj video sa jubita je star više od godinu dana. Jel ova reportaža vezana za te događaje prije godinu dana ili ...