Blogosfera Večernjeg lista
Blogosfera Šetam lava po svitu

Prašuma me dočekala raširenih ruku

Kad san pomislija da bolje ne može došla je ona. Ona koju san jako želija, koja mi je jako nedostajala. KIŠA!
Objava 26. siječnja 2018. 1 komentara 2404 prikaza
Vedran Bađun
Vedran Bađun
Prašuma

Zamišljen san gleda u nanizana rižina polja koja su mi letila prid facom. Griza san sam sebe šta se nisan moga zaustavit i šetat kroz njih, slikavat te bajkovite prizore i jednostavno upast u tu seosku idilu. Prekrasna zelena boja koju su razbijale žarke piture robe koju su nosili seljaci. Oni su azijski, marljivo brčkali po plitkoj, mutnoj vodi. Njihova crvena, plava, žuta ili bila roba je začinjavala ovaj zeleni mir. Stalno san nailazija na prizore sa seljacima i vodenim bivolima. Hramonija čovika i beštije, predivni prizori za vrhunske fotografije. Vozilo nisan moga zaustavit, autoput i nervoza šta to sve propuštam.     

Cilj je bija dokopat se prašume. Džungla koju toliko volim se uskoro ukazala. Najavili su je divni šumoviti brežuljci koji su se tiskali oko svojih roditelja planina. Šuma je postajala sve gušća i viša. Na koncu me iskrcalo na obali široke mutne rike koja je vijugala kroz visoko raslinje. Prašuma me dočekala raširenih ruku. Svoga Mowglija, svoga Tarzana koji se smuca po civilizaciji.



Udahnija san super-vlažni zrak i nevjerovatno sritan pogleda u nekoliko velikih kljunorožaca šta su mi priletili priko glave. Ovo je bija pozdrav dobrodošlice! Sluša san urlikanje majmuna sa druge strane rike i pomislija: 

- Napokon san ti se vratija majko!
         
Sunce je pržilo ka ludo, sušilo natopljenu zemlju i stvaralo oblake na plavom nebu. Želija san kišu, molija san se Jahu da mi usliši tu želju, jer jako mi je nedostajalo slušat razbijanje krupnih tropskih kapi od zeleni pokrov. Virujte mi, meni nema lipše pisme od toga! 

Uskoro san naša svoj drveni bungalov. Mala sojenica, skromna gradjevina tik uz mutnu ričnu vodu. Skupina majmuna punih obraza mi se približila naizgled nezainteresirano. Lopovi jedni, znam da je to bila izvidnica za moguću krađu. Smistija san se i krenija u utrobu majke prirode.


           
Pratija san riku kroz džunglu, probija se kroz lijane i listove. Pažljivo gleda da ne nagazim na kobru. Da! Odi ih ima! Iznojia san bubrige kroz kožu, bilo je pakleno vruće i vlažno! Međutim, faca mi je bila konstantno nasmijana. Nailazija bi na ogromna stabla, ogromnih korjenja. Iz krošnji bi dopira zvuk od nekog stanovnika. Svako malo bi nailazija na brzace. Obožavan se osjecat malen i nebitan kad san okruženo ovom silom. Zelenilo koje polako guta sve čega se dotakne.


         
Noći u prašumi su sve samo ne tihe. Zvukovi babilonije su miljama daleko tako da nam uši mogu razaznavati svaki prirodni zvuk koji putuje između stabala. Šum brzaca, stenjanje majmuna, krikovi nepoznatih i kreštanje ptičurina. Pivanje kukaca u konstantnoj bitci sa ticama. Sve skupa je zvučalo harmonično u toj tamno zelenoj smjesi vlage i života. U gluvo doba san uzeja lampadinu i krenija duboko u šumu u potrazi za kobrom.

Zna san di bi ih moga nać, ali nisan ima sriće! Zato san je ima sutradan dok san se kreta uskim puteljkom. Poviše moje glave je divlji gibon propara zrak, graciozno je skočija sa krošnje na krošnju i nesta u zelenilu. Koji je ovo blagoslov bija!



Kad san pomislija da bolje ne može došla je ona. Ona koju san jako želija, koja mi je jako nedostajala.

KIŠA!

Pravi tropski pljusak se sunovratija sa neba. Instant me smočilo do mudanata. Raširija san ruke, podiga lice prema nebu i pustija da mi voda klizi niz obraze vrat i tilo. Bija san potpun, bija san zahvalan.

Vedran BađunFoto: Vedran Bađun 1 / 15
       
Nakon šume san nevoljko pičija za zračnu luku u Saigonu. Pomalo tužan sitija san se prekrasne Vijetnamke koju san vidija prije par dana dok san uživa srčući svoj pho. Došla mi je do stola sa ditetom, vjerovatno njenim sinom.

- Koja lipa žena čoviče, nisan moga odlipit pogled sa nje! 

Pomislin - azijska Jessica Alba! Koja krasotica majku ti milu... Neću je zaboravit do kraja života!

Let za Krung Thep (Bangkok) mi se nije nikako da, al šta ću kad vitar ne voli stat na jednom mistu.

 

  • Avatar octopus
    octopus:

    Još kad bi sa tovarskog preveo na hrvatski, moglo bi se i čitati.....