Blogosfera Večernjeg lista
Blogosfera Šetam lava po svitu

Rasizam, mrlja na putu

.....isfrustriran, nezadovoljan, siromašan duhom, ambiciozan a nemoćan, bezobrazno materijalno bogat, iskompleksiran.....to su bile osobine koje su imali rasisti na putu. Opušten, smiren, zadovoljan, duhovno velik, potpuno materijalno siromašan, divlji, nesputan, slobodan...su bile osobine kod ljudi koji jednostavno nemaju mista za r od rasizma u svojim životima!
Objava 22. svibnja 2018. 6 komentara 2769 prikaza
rose
rose

BESMISAO RASIZMA

Najcrnji ljudi ove planete (bar šta san do sad vidija) žive na otoku Buka u Papui Novoj Gvineji i Turukana plemenu na sjeveru Kenije. Sa Turukanama nisan ima nikakvih problema. Pleme koje u svom jeziku uopće nema rič za bilca, crnca ili azijata. Imaju pojam stranca, a boja tog stranca njima je bitna koliko i meni derbi Hajduka i Dinama, dakle stopostotna nebitnost.

Sa druge strane kada san doša u prvi kontakt sa Bugenvilama na otoku Buka odma san osjetija bezrazložnu mržnju na svojoj koži. Prvi Bugenvila mi je priša, bija je krupan, ćelavi ratnik, crn ko noć sa crvenim bjeloočnicama i bordo zubima. Pogleda me sumanuto sa buljavim očima, orošen sitnim kapljicama znoja koje su mu svitlucale po nestvarno crnoj koži. Mišićava mrcina je kroz debele usne glasno prozborija: ''Yu nut luk ma!''

Nisan odma skužija šta mi govori ovako bisan pa san ga pita da mi to ponovi. Opet je to reka još glasnije i radija mot glavom da odem odakle san i doša. Odvratija san mu jednako ružnim pogledom i udaljija se od njega još uvik pitajući se šta san skrivija. I ostale Bugenvile nisu bile prijateljski nastrojene osim jedne prekrasne ratnice kojoj san iz nekog razloga bija zanimljiv. Nakon nekog vrimena san skužija da na njihovom slomljenom engleskom to yu nut luk ma znači you are not like me!!! Sa čime mi je jasno poručija da sam drugačiji i da nisam dobrodošao.

Na velikom otoku, u glavnom gradu san skužija da me bez razloga ti ogromni crni ljudi ne vole. Na samo moje pojavljivanje bi zastajali i pljuvali na pod. Pljuvali bi crvenu pluvačku iz krvavo crvenih usta. Izgledali su groteskno poput kanibala posli obilatog ručka. Naravno, u ovoj zemlji postoje kanibali! Dobacivali su mi uvrede ničim isprovocirani.

Bija san ustrajan i na koncu san se približija nekoj ekipi koja je igrala rugby na travnjaku uz plažu. U početku su bili jako neugodni, ali nakon nekoliko minuta kada su skužili da nisam Australac, prominili su ploču. Tada san i ja skužija da njihova mržnja kao i mržnja Bugenvila nije bila usmjerena na moju boju, nego na to šta su mislili da san Australac. Njih nisu volili zbog političkih razloga.

Na drugim otocima iste zemlje san bija super prihvaćen među Rabaulcima, Manusancima i Salamoncima. Ljudožderi ili ne super su to ljudi bili, bez trunke rasizma.

Često se može osjetit doza rasizma na raznim mistima, državama i kontinentima, međutim najoštriji rasizam san iskusija u Brazilu i Južnoj Koreji. Koreanci nas jednostavno ne vole, mi smo njima nepoželjni. Ne skrivaju to pa se lako priviknete, prihvatite kao nešto skroz normalno. Možete doživit da vas ne puste u bar samo zato šta niste Azijat. Naravno da nisu svi takvi, ali se uvik može naići na nekog tupana koji je rasist.

U Brazilu di su svi izmiksani živi najglomazniji rasizam na planeti. Tamo oni koji izgledaju ka Europljani sa krajnjeg juga isto imaju pinku neke druge krvi u sebi, oni šta izgledaju skoro ka africki robovi koji su dovedeni brodovima isto imaju mrvu ili bile ili indijanske ili obe krvi. Oni koji izgledaju kao latinosi, romske boje ili arapske ili mulatske itd su bili najisfrustriraniji. Oni su toliko bili ogorčeni na bilce da bi vas i smetalo to slušat.

Za njih smo mi svi kolonizatori bez obzira šta masu ''bilih'' država nije nikad nikog koloniziralo. Stalno su govorili da su siromašni samo zato šta su crnci iako niko od njih nije bija pravi crnac. Neki bi bili svjetliji od mene, sa možda nekim mulatom čukundidom u lozi, al svejedno su se smatrali crncima i krivili bile Brazilce za svoje siromaštvo.

Naravno da mi je to sve apsurdno, ali taknit se te teme je značilo prepiranje, svađu a možda i tuču.

Jednom san bija kod nekih poznanika u Salvadoru Bahia. Prijatelj me uveja u kuću svoje poznanice koja je bila svjetlija mulatkinja. To van je tip mješanca između bilca i crnca tipa, 20% crnac i 80% bilac. Pogleda san još slike po zidovima, slike njene obitelji di su dominirali bilci. Njene dvi ćerkice su bile još svjetlije od matere, jer je čito da in je otac bilac.

Uz sve to nekako smo došli na temu rasa. Iznija san svoj stav, reka san joj da je dokazano kako rase ne postoje i da ja gledan na sve jednako. Da vidim razliku očima, al da srcem vidim da smo svi isti. Znači da mi se neke fizičke osobine, te mentalitet i ponašanje mogu više ili manje sviđat, da san ih svjestan, ali da gledam ljude srcem i da srce vidi samo jednu rasu. Rasa po imenu čovik.

Ova je poludila na to, postala jako neugodna. Stala me vriđat i urlat da je ona siromašna zbog toga šta je crnkinja bla bla bla. Ja joj smiren odgovorim i kažem:

- Oprosti, ja dok tebe gledam ja ne vidim ni crnkinju ni bilkinju, ja vidim ženu!

Na ovo je još više poludila i stala govorit kako je moje ''vrsta'' otela zemlju njihovih predaka itd itd, da mrzi bilce.

Kažem:

- Onda mrziš i osamdeset posto svoje obitelji, jer po slikama vidim da je većina moje ''vrste''. Onda mrziš i oca svojih curica.

Na ovo se podigla na noge i rekla da se radi o očevima, a ne ocu i da ih mrzi. Vidija san da nema smisla više govoriti, zahvalija san joj se na društvu i napustija kuću razmišljajući zašto rasizam uopće postoji.

Rasizam stvara rasizam, prije su to bili robovlasnici koji su radili užasne stvari, sada je rasizam u svim smjerovima. Brazil je najluđi po pitanju toga, crnci mrze bilce, bilci crnce, svi mrze indijance a mulati mrze sve pa i sebe same. Jedan kupus koji je meni potpuno neshvatljiv.

U sjevernoj Americi san se šeta po gradu u Louisiani. Bili Amer koji je ima nadimak Friday (petak) mi je činija društvo. Bilo je oko 15 h i prolazili smo uz neki klub iz kojeg je dopirala dobra rap glazba. Privukla me i kažem Petku da uđemo unutra, a on me pogleda u čudu i kaže:

- Jesi li lud? Pa to je crnački klub, tamo bilci ne ulaze!

Bija je smrtno ozbiljan, ali ja san odlučija ući. On me ostavi na ulazu i ode svojim poslom. Kada san uša u klub odma san osjetija upitne poglede na sebi. Doša san do šanka i naručija vodu. Stvarno u klubu su bili samo crnci i mulati, ali nisam se osjeća nelagodno zbog toga, zašto i bi.

Svega nakon nekoliko minuta su mi prišla dva grmalja. Dva ogromna lika, jedan je izgleda ka čokoladni Hulk dok je drugi više baca na pokretnu planinu boje katrana. Planina mi se obratila iznenađujuće nježnim glasićem za toliku masu. Pita me je koji kurac radim tu i vidim li ikog poput sebe u klubu. Okrenija san se prema njima sa ogromnom željom sranja u gaće. Nisan pokaza nelagodu i ogleda san se oko sebe.

Reka san im smireno kako su unutra svi ka i ja, da ne vidim nikoga drugačijeg. Hulk se nasmija posprdno i reka mi da ne filozofiram. Odgovorija san mu ako dođe do obračuna da će ista boja curiti iz nas. Ovo ga je mrvu štrecnilo pa me pita jesam li iz New Yorka. Reka san mu da nisan, da san iz Europe. I tu se sve okrenilo, skužija san da ovi ljudi imaju nešto protiv bjelaca, ali samo onih američkih. Na koncu smo ugodno razgovarali, jer ih je puno toga zanimalo o tamo nekoj zemlji priko bare.

Imam puno sličnih doživljaja po ciloj planeti i da ih sada idem pisat bilo bi materijala za mršavu knjigu. Uglavnom rasizam postoji iako rase ne postoje. Apsurd ovog svita koji nikad neću razumit. Ka šta san reka različitosti uzrokovane klimom i podnebljem su okom očite. Neke različitosti vam se mogu sviđat, a neke i ne. U svakom slučaju to nije razlog za mržnju i netoleranciju.

Kad se srcem gleda, svi smo isti. Skroz satkani od istog materijala. Igrati se u plićaku sa Miradi i Irom, igrat capoeiru sa malenim brazilcem od 4 godine u faveli, grlit moju čokolatitu u Kolumbiji, plesat sa Masaijima u Africi, gostit se sa ljudožderima na gvinejskom otoku, lovit sa Indosima po džungli, trenirat thai sa borcima u Siamu,..sve je to bija Zion di nisam osjetija ni trunku rasizma.

U iskrivljenim svitovima današnje civilizacije san nailazija na ovaj nepotreban fenomen koji nikako da ne nestane, koji se čak i širi, za kojeg razlog ne postoji i koji vladajućima odgovara. Ljudi se pale na to, troše energiju na ludosti, furaju te đireve. Shvatite, malo više sunca ili manje, malo više vitra ili manje, hladnije ili toplije, to su stvari koje su nas na izgled prominile. Recite vi meni, kako da ja sebe zovem onda? Zimi (kada bi zimi bija doma) san bilac, a liti san šta, brončanac???

U ovom tekstu koristin , pojmove bilac, crnac, indos, azijat da bi moga sročit razmišljanje na papir, da bi bilo shvatljivo jer da san pisa onako kako 100% govorim, onda bi bila jedna univerzalna rič za sve - ČOVIK!

rasaFoto: rasa 1 / 19

  • krezubikrkan:

    kretenčine poput ovog autora ove hrpe govana su najgore zlo čovječanstva. tzv korisni idioti koji remete ravnotežu na planeti

  • Avatar mileudarcina 1
    mileudarcina 1:

    Svaki dan ista priča, zaspeš sa etiketom fašizma i rasizma, probudiš se sa etiketom fašizma i rasizma, doručkuješ fašizam i rasizam, ručaš fašizam i rasizam, malo odspavaš pa onda opet večeraš fašizam i rasizam, ovo je postalo neizdrživo, dajte malo ... prikaži još!o ljudi mjenjajte jelovnik, ponavljate se već jedno osamdesetak godina i onda se čudite zašto mladost odlazi.

  • Hvala ti Bože jer nisamHDZovac:

    Nije problem u rasama nego u pridavanju moralni kvaliteta rasama. Rasizam je u glavi, a ne koži.