Blogosfera Šetam lava po svitu

Sunce nakon kiše

.....taman kada pomislite kako je sve crno i grozno, kada na prvu mislite da teško ne može prestati, shvatite da se možete jednako razveseliti običnom obroku, tuširanju ispod kišnih oblaka, grijanju pod suncem ili plivanju sa morskim kornjačama, kako god okrenete uvik sve ispadne dobro na kraju....
Objava 28. svibnja 2018. 1 komentara 994 prikaza
sri1
sri1

Zujanje brekulja je odzvanjalo odbijajući se od bilih šporkih (nečistih) zidova napuknute žbuke. Hodao san u japankama po neravnom podu dobro pazeći da mi koža tabana ne dodiruje možebitni roj virusa i bakterija koje su igrale svoje masovne plesove po ovom nikada opranom tlevu (podu). Žarulje u limenim suknjicama su visile prokleto nisko sa limenog visokog stropa koji nas je sve zajedno štitija od glasnog pljuska koji je tušira ovo selo bogu iza leđa. Vonj stare ribe i pokvarenog mesa se toliko grlija, ljubija, seksa i množija da je bija gotovo neizdrživ.

Niko nije drža ruku priko čunke tako da nisan ni ja. I ovako san stršija ka govno u zdjeli banana na rođendanskoj zabavi. Razgledava san ovaj skup muslimana, budista i hinduista kako se tiskaju i bore za postizanje najbolje cijene, bilo da se radilo o kupnji ili prodaji. Uskoro san naiša na lika iza ograde koji je bija mesar, prodava je ko zna kakvo meso, bez ikakvih higijenskih uvjeta. Meso nije imalo ni glavu ni papke tako da nisan sa sigurnošću moga znati o kojoj životinji se radi. Moga je bit i pas, ne morski nego kućni!

Lik okruglastog lica, nasmijane face i ritkim krupnim zubima se cereka kroz ogradu. Malen, šporak pretjerano zadovoljan bez vidljivog razloga me promatra sa istim žarom kao i ja njegovo nidentificirano meso koje je visilo i sa kojeg je krv kapala na onaj od prije otpjevani pod. Lik se vjerojatno pita o mom porijeklu isto onako upitno ka i ja radi li se o kozi, ovci ili pasu ( psu ).

Nakon smucanja po ovoj buvari san se naša u tamnoj prostoriji koja je odisala vlažnim ustajalim zrakom. Nizak strop od aluminijske late te tankih bambusovih greda. Zidovi obrasli u lišajeve zbog vlage, u dnu crne sa bilim čupavim točkicama, a prema vrhu se razliva u sto nijansi zelene. Vjerojatno prava džungla za mikro organizme velikih kljova i agresivne naravi.

Stari, ispucali, drveni stol i dvi mršave, jeftine katrige (stolice) su bile isprid mene. Sija san i pogleda u šank koji je skriva kužinu na kraju prostorije. Iz velikih latenih lonaca se pušilo i moram priznat nije loše vonjalo.

Kuvar je bija pojava. Debeli brko, nepravilnog pogleda i ritke masne kose, zalizane preko uznojene ćele. Bila majica na žute fleke mu je bila par brojeva prekratka tako da mu je pola napuhanog, dlakavog trbuha virilo i klatilo se preko ruba gaća (hlača) sive boje. Gleda san u njega i pita se, kada je zadnji put opra ruke, vjerojatno nikad.

U jednom trenutku pojavi se konobar isprid mene, pogledan ga i jedva ostanem priseban. Spodoba, tamni, mršavi starac sa nekoliko oštrih dlaka na pjegavoj lubanji. Upale mu oči trzaju, a suve usne u neprirodnom cereku jasno pokazuju nekoliko obojanih krnjotaka. Kvrgave šake obrišu stol isprid mene i pita me na nevjerojatno dobrom engleskom da šta želim popit i pojest. Da mi vlažni papir na kojem su bila jela naškrabana na nekom vanzemaljskom pismu.

Uprem prstom u drugu liniju tih hijeroglifa i klimnem glavom. Starac mi se ponovo naceri pa uz klepet poput morskog krokodila zaklopi ralje i odgega se do kuhinje. Uskoro se vratija sa plitkom čašom i metalnim pjatom (tanjurom) punim hrane. Nakesija mi se opet, obrisa gubicu i cureću slinu te nesta iza šanka i miomirisnih dimova velikih lonaca.

Ustanovija san da bešteka i nema, normalno, pa ovo je Šri Lanka, odi se jide sve sa rukama. Nakon šta san obliza pjat i prste iša san platit. Još uvik masnih prstiju da san im smišno malu cifru za brdo hrane koju san pomeo na tradicionalni način. Prolazija san kraj stola i vidija da ono piće u plitkoj čaši nisan okusija, lakom i glup nagnem to u grlo i zamalo krepan na licu mista. Koncentrat đumbira mi se slije niz grlo strugajući stjenke i provocirajući mješavinu vatre, plača i urlikanja.

Nekako san se suzdrža i izaša van, pogleda san u mračno nebo iz kojeg je pljuštalo. Otvorija širom ralje i pija kišurinu. Dok su se krupne kapi spuštale niz šporkicu (prljavštinu) moje kože pogleda san u mutnu riku isprid sebe i jednog ogromnog varana koji je upravo izlazija iz nje. Fotoaparat i slika, paf. Popričam sa pajdom i odem niz ulicu.

Dok san hoda prema plaži nebo se razvedrilo, hmm... ništa čudno za trope. Uskoro je sunce zapaprilo i počelo je isparavanje iz svih natopljenih materijala. Naravno da će to isparavanje u ariju (zrak) i da će od toga ponovo oblaci, pa ponovo kiša pa sunce...........

Na plaži san se zabavlja sa ribarima, pliva sa njima u toplom moru, šeta kroz šumu kokosovih palmi. Uživa u istinskom raju. Mulci su se prskali oko mene, hrvali i stropoštavali se u valove. Nasmijanih tamnih lica i ogromnih bilih zubi.

U jednom momentu san kroz ne skroz bistru površinu vidija dvi velike sjene na dnu. Ponada san se da su morske kornjače zbog ovalnog oblika i odma san zaronija.

Bez maske mi se maglilo i nisan moga gledat kristalno čisto, ali san jasno vidija da se radi o dvi stare zelene želve. Te blage face, te krupne sanjive oči i papagajska usta koja su deboto (skoro) govorila, pomalo prika di je žurba. Jedna se odma odmakla od mene sa linim zamasima peraja, druga koja je bila prekrivena svitlim lišajevima i kamenicama je ostala nekoliko trenutaka. Tribala bi na pedikuru jer je bila dosta zarasla u organizme koji su joj se lipili na oklop. Naše druženje nije dugo potrajalo jer se debela brzo zasitila moga društva i jednako lino ka i njena suputnica nestala u ovom velikom plavetnilu.

Kad san izronija, nasmija san se mulcima koji su mi cilo vrime bili blizu i zna san da je to bija Zion trenutak. Pogledan u vedro nebo, u blizunu sunca i pomislin: ''Uvik nakon teških stvari dođu i dobre. Sve u svemu danas je bija dobar dan!''

sri3Foto: sri3 1 / 12

  • Avatar SN
    SN:

    Sviđa mi se kako oblikujete zapažanja, dojmove. Plijeni pažnju. Je, da se meni jedino vrtilo u glavi tko bi izdržao tu klimu :-), ali sjajno. Lp