Blogosfera Šetam lava po svitu

Tirkizni Ribolov

.....Promašaj, a pogodak! Promašija san prugastu veliku ribu i pogodija crvenu manju. Jupi, moja prva ulovljena riba na Maldivima. Osjeća san se ka usamljena žena sa dildom u ruci, sritna šta ima barem nešto iako to nije bilo to......
Objava 13. lipnja 2018. 0 komentara 1059 prikaza
maldivi3
maldivi3

Drvena gajeta na muslimanski način laganini para malene valiće ovog tirkiznog mora. Modra, ispucana paluba prove (pramca) i moje mokre noge na njoj. Gledan u horizont dok mi se vitar igra sa dredovima. Uh, kako mi je dobro, kako san sritan i staložen! Toplo je, vitar odbija vrućinu tako da je baš ugodno.

Moj urođenik koji je za timunom (kormilom) je klasični domorodac odnosno starosjedilac ovih atola. Srednje visine, tamnije puti, gotovo gol sa samo nekom krpom zamotanom oko struka. Nekih pedesetak godina, bradat i kosmat. Brada mu prosjeda i kuštrava isto ka i neuredna kosmušina nikad oprana slatkom vodom osim kad bi pokisa. Ima je divlji, tajanstven pogled i tokom našeg druženja nije nikad ni jedno slovo izreka.

Dan danas neman pojma je li bija mutav (nijem) ili jednostavno nije želija razgovarat. Možda se zavitova nekom na šutnju. Uglavnom bilo je čudno plovit danima sa njim, a da ne prozbori niti A. Doslovno me nije doživljava, ritko bi me iti pogleda. Vozija je brod, poteza panulu za sobom i tu i tamo pokaza jato glatkih dupina koje bi iskakalo oko nas. Ti lipotani bi me uvik orasopoložili i zadivili, međutim na urođenika nisu ostavljali nikakav dojam. Njegova ozbiljna njuška nebi ocrtala niti najsitniji pomak.


Jednog dana me ostavija na atolu veličine košarkaškog igrališta i nesta. Reka san mu da se vrati prije mraka, na engleskom jer mi bilo najlogičnije da bi to moga razumit. Tupo me pogleda i otiša. Osta san na atolu bez ijednog stabla i bez ijedne sjene, sam ka mali princ na planeti. Nisan ima pojma oće li se ikada vratiti po mene. 

Bez obzira na sve, taj dan mi je bija fenomenalan. Sa tog mista se nije moglo vidit niti jedno drugo kopno, samo beskonačno plavetnilo svuda oko sitnog mene. Deboto (skoro) da nisan izlazija iz mora stalno san se brčka sa raznim ribama, kornjačama, meduzama, rakovima i morskim sisavcima. Ono suvo vrime bi provodija na pržini (pijesku) radeći morske kornjače i kitopsine od materijala kojeg san ima. Koraljne bile pržine.

Za divno čudo i moje oduševljenje urođenik se pojavija prije mraka i odveja me u selo. Na moj smiješak je reagira ka i po običaju, ladan i nezainteresiran. Strahovito me podsjeća na nekog Aboriđina ili planinskog gorilu.

Tu noć san spava u hamocku između dvi kokosove palme na rubu ribarskog sela. Puva je svježi vitar i nije bilo komaraca. Vedro nebo sa miljun zvizda, šum valova i letipri na nebu.
     
Ujutro smo se opet otisnuli na more. Preslika od dan prije, on je zgleda isto, ja san izgleda isto, oba malo šporkiji (nečistiji) i to je to! Jedina razlika je bilo šta san ponija opremu za podvodni ribolov. Naime u Maldivima je zabranjeno koristit modernu opremu za podvodni ribolov, dozvoljeno je koristiti samo tradicionalne alate. Podvodne puške su zabranjene, a umisto njih se koristi koplje. Sada je to željezo od mate (armature u betonu) dugo nekih dva metra zašiljeno na vrhu. Jako nezgrapno za podvodni lov. Realno nisan virova da ću išta ulovit, ali bija san sritan pokušat.

Nakon nekoliko sati spore plovidbe došli smo na rub koraljnog grebena. Peraje na noge, maska na facu i koplje u ruke. Uletija san u ''tropski akvarij'' i odma osta hipnotiziran lipotom oko sebe. Prekrasan podvodni svit, čarolija majke prirode. Dugo san se divija svemu prije nego san svatija da san u biti doša u ribolov.

Nakon nekog vrimena ispod mene je propliva gitara morski pas. To je vrsta koja izgleda ka mišanac raže i morskog psa, stvarno izgleda ko neka ispaljena gitara bez žica. Radoznalo me pogleda i nastavija svojim putem. Velik oko dva metra, impozantan ali miran. Odma nakon njega na samom rubu koraljnog grebena san sta u čeki da kopljem pogodim zlatne Jackove. Ukusnu ribu kojom san se gostija nekad prije po Srednjoj Americi.

Odi su mi sve teorije o ribljoj gluposti pale u vodu. Jato ovih velikih bokuna (komada) je stalo i plivalo u mistu svega nekoliko metara od mene. Točno na granici dosega moga koplja, na sigurnoj distanci. Koliko god ja čeka, one se nebi ni milimetar približile, kad bi im se ja pokuša približit samo bi se gotovo neprimjetno udaljile uvik na tu sigurnu distancu. Ja pola metra naprid one pola metra nazad, gledale su me onim krupnim očima i poručivale : ''Glupane, uzalud se trudiš!''
       
Smija san se svojoj smotanosti i u tom momentu vidin ogromnu mantu kako klizi po dnu. Ona se kreće kao nekakav svemirski brod, bez ikakvog giba glajda skladno i brzo. Veličanstveno stvorenje, ogromno. Odbacija san misao lova na velike bokune i vratija se unutar grebena pokušat sa manjima.

Nakon bezbroj promašaja san napokon povata tehniku i promašaji su bivali sve manji. Deboto (skoro) bi i pogodija neku. U jednom momentu san se smirija, držeći se za koralj nogama, nacilja san ribu i bacija koplje. Promašaj, a pogodak! Promašija san prugastu veliku ribu i pogodija crvenu manju.

Jupi, moja prva ulovljena riba na Maldivima. Osjeća san se ka usamljena žena sa dildom u ruci, sritna šta ima barem nešto iako to nije bilo to. Izronja san i pohvalija se domorodcu koj je oko struka već ima nekoliko prugastih. Naravno da me pogleda bez ikakvih emocija.

Nakon nekog vrimena kad san već pomodrija i smežura se, ima san nekoliko prugastih bokuna nanizanih na kurdelu (konop) oko struka. Osvrnem se oko sebe i vidim plovu zainteresiranih morskih pasa kako me prate. Naravno da su dolazili sve bliže i bliže jer ih je riba oko mog struka jako privlačila.

Bilo je velikih gladuša koji su mi tili ugrabit lovinu. Ubrzano san udrija perajat prema brodu i nakon nekoliko minuti bija na njemu. ''Veseli'' domorodac je sušija kosu, bradu, muda i ostalo na povjetarcu. Uzea san nož i sta čistit ribu na bandi (strani) broda. Škrge, ljuske i utrobu san vraća u more, to mi Dalmatinci radimo i doma. Zadubija se u svoje misli dok san čistija ribu i na trenutak pogleda u ''veselog''.

On mi da mot (signal) glavom da pogledam ispod svoje guzice u more di san baca utrobu i škrge. Pogledam i vidim brdo morskih pasa kako se hrane. Puno more velikih, zubatih mrcina kako luduju oko besplatne spize. More je vrilo, a prizor je bija nezaboravan. Oduševljeno pogledan u ''veselog'' , ali njegova faca je ostala jednako ladna ka i do sada. Nezainteresirano je gleda u horizont kao da mene i nema.

 


      
 

Napišite prvi komentar!

Za komentiranje je potrebna prijava/registracija. Ako nemate korisnički račun, izaberite jedan od dva ponuđena načina i registrirajte se u par brzih koraka.

Još iz bloga Šetam lava po svitu