Blogosfera Večernjeg lista
Blogosfera Šetam lava po svitu

Južna Amerika: Vodena urezotina u zelenim stinama

.......kada pomisliš kako si sve najlipše vidija kad ono wow................
Objava 16. rujna 2020. 14 komentara 3176 prikaza
Vedran Bađun
Vedran Bađun
Vodopad

 LA HONDA

Pogleda san u vertikalnu stinu koja je bila prekrivena zelenim pokrovom puzavaca i stabala te miljardu različitih biljka sa isto toliko nijansi zelene boje. U njenim podnožju se glasno probijala planinaska rika. Urlala je dok se sudarala sa godinama tretiranim oblutcima.

Pomislija san kako je ovo teški show. Fernanda i Chokolatita su sa Lilu krenile uzbrdo, a ja san osta snimati neke meni zanimljive kadrove. Uskoro san krenija za njima ali nekoliko seljačkih pasa me prisrilo da bi odlučili oće li me zagrist ili pustit da prođen. Pustili su me.

Krenem uzbrdicom pa se stotinu puta oduševin prizorom ispred sebe. Travnjaci, pašnjaci, planine i šume. Sve dodatno prolipšano sa niskim oblacima koji su spavali naslonjeni na šumovite vrhove. Čudija san se koliko ovaj kraj zapravo ima izvora, možda se zato i zove Aguadita ili vodica u prijevodu. Gotovo svaki ranch je ima svoj izvor.

Uspon je bija naporan. a vrime se nekoliko oputa prominilo. Kiša, sunce kišica, sunce, pljusak. Dok san oblačija jaketu priko sebe pogleda san u planinu priko puta i zasta bez obzira šta me pljusak močija do kože. Zelena gromada sa dubokim kanjonom. Tamo mi je bija cilj. Nakon nekoliko sati hoda san doša na misto ekstremne lipote.

Kanjon Honda i istoimeni vodopad koji je bija skriven u gustom raslinju. Hoda san drevnom stazom Sutagao Indijanaca. To me dovelo do drvenog mosta koji je prilazija priko uskog kanjona. Odi san zinija od miline. Stotinu metara vertikale, dvi strane kanjona koje su se deboto (skoro) dodirivale negdi po sredini. Moćna vodurina koja je to vjekovima urizivala u tvrdu planinu. Vodopad koji je nestaja ispod nogu i nastavlja brzom rikom kroz uski kanjon prema nekoj večoj vodi ili moru. Indijanska staza je vodila dalje, odi je zovu Camino real.

Dovela nas je do uskog tjesnaca, dva zida obrasla u zelenu mahovinu sa kojih su se cidile kapljice radeći nešto šta Indijanci zovu vječna kiša. Da, nalazija san se u oblačnoj šumi na nekih 2200 metara visine di je uvik vlažno. Ta vlaga se skuplja u mahovini iz niz nju se cidi. Ta kiša nikada ne prestaje, čak i za suhih dana kojih odi nema puno.

Nastavin dalje, dođen do mračnog mista di je teka vodopad želja, bar su mi rekli da se tako zove. Ne previše visok, razliva se priko kaskadnih stina u maleno jezerce da bi nakon toga nestaja u uskom tunelu od raslinja. Kako je voda lipo pivala. Blatnjavih nogu smo se vratili do mosta.

Oprostija se od Chokolatite i Fernande, te Lilu. Otišle su nazad u civilizaciju dok san ja prominija kapu za komando šeširić i osta u šumi. Kliznija san uzbrdo u duboku šumu prema vrhu planine. Tija san naći dobro misto za podignit kamp i pokazati ljudima kako se rade zamke.

Uskoro san se naša na dilu šume koji je bija prekriven lažnim podom. Lažni pod, hm... to je naizgled nešto čvrsto i ne razlikuje se na prvu od normalnog šumskog poda, ali kada stanete na njega shvatite da ispod nekoliko centimetara pokrova nema ništa. Lako se može slomiti noga ili ako je blizu provalije onda padate u nju i gubite život.

Debeli oblaci su me potpuno prekrili i odma nakon toga je krenila kišurina koju odi zovu Agua Zero. Mora san se brzo snaći, padne mi na pamet drveni most jer je ima dobar krov poviše sebe. Krenem niz padinu probijajući se kroz sklisku šumu. Nebo se spojilo sa mokrom džunglom kada san se dokopa krova na mostu. Tu san se zavuka i lega na pod ka umorna džukela.

Pravi mali vodopadi su se slivali niz krov i nestajali u bezdanu zelenila. Odlučija san iskoristiti taj zaklon i prespavati na tom mostu. Suvo je, na visini i nema komaraca, iman drvene grede di ću staviti hamok. Međutim vrag mi nije da mira i mora san potražiti kako se spustiti u sam kanjon. Nakon nekog vrimena , odložija san ruksak na mahovinu i prikrija ga lisnatim granama te se krenija spuštat vertikalom do same rike.

Koji je to gušt bija... Sklisko i opasno, a sa druge strane toliko lipo da ti nije žaj ni prdu izgubit na takvom mistu.

Kada san doša do malenog brzaca, priskočija san riku po kamenjima i otiša u podnožje moćnog vodopada. Zion.

Voda je izdubila zelenu stinu u napravila uvijeni kalup koji se uzdiza vertikalom prema nebu koje se skrivalo iz guste džungle. Obuzela me euforija i radost, Orixe koje zacijelo žive na ovom mistu su me blagoslovile i osjetija san to na koži i duši. Sitne čestice vode su me umivale i gladile mi lice. Ka nekakav sritni goblin san poskakiva po stinama i uživa u mistu. Di god da san pogleda jednostavno bi ostaja bez daha.

Kraj dana me potira uzbrdo. Naša san ruksak di san ga i ostavija (pa ko mi ga odi ima ukrast) i vratija se na indijansku stazu. Dočeka san mrak u hamoku, uživa u nebu koje je minjalo boje.

Jako brzo je temperatura pala na svega 6 stupnjeva. Zbog visine i vlage je tako bilo, ali nije ni to loše jer onda znaš da nema zmija ni komaraca. Cvokota san cilu noć i jedva da san petnaestak minuti uspija zaspat. Pojavija se nekakav crno bili pas na mostu i zalaja dok san ja bija u bunilu pokušavajući zaspati. Upalin bateriju i potiran ga, nekoliko se puta vrača dok nije odusta.

Ustaja san se par puta radit Shadow Boxing (borba sa zamišljenim protivnikom) da bi se koliko toliko ugrija. Mislija san da san se dobro pripremija za ovu pustolovinu, ali nije tako bilo. Srzava san se do zore a onda se vratija u dubinu kanjona i uživa u tom magičnom mistu. Pomolija se Pacha Mami i zahvalija joj se.

Tek kada se sunce diglo visoko vratija san se na krov šume i potražija izlaz iz nje.

Vedran BađunFoto: Vedran Bađun 1 / 11
 

  • rozi_kiboko:

    vedran lazun, snima turiskicke atrakcije i laze da je u sred dzungle koga vise zanima neka potrazi na youtube: "vedran lazun adventures"

  • Atheris:

    Možeš li napisati članak o tutistickoj ruti kroz amazonu, zanima me kako to funkcionira, kako to da se dozvoljava turistima da diraju kajmane, to je uznemiravanje domicilne vrste. PS. Napiši devetologiju "šta san sve izasra u zadnjih 9 godina" ili ... prikaži još! Urahan lažni pustolovi

  • NENORI:

    vedro, lažes bratko..snimas se iza hotela, krades wi-fi, vodis pasa i ženu po đungli..bilmezu koliko je beretka sa alibabe?