Blogosfera Šetam lava po svitu

Lažni šamani, gerila i Vodopad lavova

Na dan našeg povratka čokomobil nije smija u grad zbog pico y placa. Stali smo na proširenje uz cestu šoto velikih eukaliptusa i čekali dok zabrana ne prođe. Nekoliko sati. Padala je kiša i eukaliptusi su zamamno mirisali.
Objava 20. ožujka 2018. 0 komentara 1619 prikaza
Vedran Bađun
Vedran Bađun
Vodopad lavova

Ledenjak, pustinja, planine, snježni vrhovi, džungle, prašume, kišne šume, oblačne šume, planinske šume, rike, potoci, vodopadi, jezera, plaže crnog salbuna (pijeska), plaže bile pržine (bijelig pijeska), Karibsko more, Atlantik, Pacifik, vlažne i suve nizine, bogata flora i fauna, ples, kultura, ljudi svih rasa, bogata gastronomija i povist. Ukratko ova zemlja ima sve!
           
Upravo san se vratija u Bogotu. Iz džungle naravno. Opet san lovija vodopad i ulovija mnoge! Hoda san po oblutcima između kojih je žuborila mrka rika. Uskoro san se naša isprid vodopada. Ništa spektakularno ali predivan. 15-ak metara visok, klizija je u duboki crni bazen šoto (ispod) njega. Parilo (činilo) mi se kako se može uzverat uz njega i nastavit uzvodno.

Pogleda san u negritu i pita:"Možeš li?"

​​​​​​​Bililo kokosove unutrašnjosti između dva rogača su mi dali potvrdan odgovor . Tako san ja vidija prekrasan osmijeh svoje negrite.



Uzverali smo se pažljivo. Pad sa ove visine znači besplatan ručak za čulose (lešinare) koji su glajdali poviše naših glava. Na vrhu vodopada prizor koji me ostavija bez daha. Još jedan veliki vodooad i džungla gušća i divljija nego do sad. Ponovo smo se uzverali uz vodopad i nastavili kroz duboki, sa obe strane obrasli, vertikalni kanjon. Hodali smo dugo kroz raj dok nismo došli do trećeg vodopada.

Ovaj je bija još lipši. Nije ima ime, možda nekad davno u nekom plemenu, ali sad jedva da ga iko poznaje. On je samo jedan u nizu od miljun kolumbijskih slapova. Sliva se u prekrasno mutni i duboki bazen prepun sitnih ribica koje vas čokaju dok se banjate (kupate) u njemu. Dali smo mu ime: CASCADA DE LEONES (Vodopad lavova)!


         
Probajte zamislit ovo :
Duboki zeleni kanjon gotovo zaboravljen među ljudima. Čarobne divljine i lipote. Daleko od babilona. Sunčan tropski dan, nebo boje Jadrana. Šuma boje smaragda. Sivo-zelena litica sa koje se spušta bila linija čiste vode. Do brade u toploj rici sa prekrasnom crnkinjom u zagrljaju. Moćni JAH me nagradija sa ovim ZIONom. Da, ovim trenutkom, sa potpunim skladom kojeg nitko i ništa iz ove ili neke druge dimenzije nemože izbrisat.

Naravno da smo na ovom mistu ostali jakooooo dugo.
         
Povratak u Bogotu je bija lagano napet. Da vam objasnim zakon koji se zove PICO Y PLACA (piko i plaka). Zbog pritrpanih cesta u gradu, vlada je uvela ovaj zakon da bi se smanjile gužve. Zabrana prometovanja određenih tablica, npr. ponediljkom voze samo tablice sa parnim brojevima, utorkom neparnim i tako do petka. Subote,  nedilje i praznici nemaju ovaj zakon.

Na dan našeg povratka čokomobil nije smija u grad zbog pico y placa. Stali smo na proširenje uz cestu šoto velikih eukaliptusa i čekali dok zabrana ne prođe. Nekoliko sati. Padala je kiša i eukaliptusi su zamamno mirisali. Selektira san slike po fotoaparatu kad se zaustavija policijski motor sa dva policijota na njemu. Trtak se oma skočija sa motora i jako agresivan sta postavljat glupa pitanja sa naglaskom nekog sa obale. Nisan mu kužija pitanje da šta radim za život.

Kad san se pomaka da maknen fotoaparat sa sebe on je napravija korak unazad i dohvatija pištolj. Nervozan se sta derat. Kad san vidija da je vrag odnija šalu i da bi me ovaj zec moga ubit, smiren san mu reka kako san Europljanin, turist, da vozim na internacionalnu dozvolu. Da san sta tu zbog poštivanja njihivih zakona pico y placa.

Sad je lavica negrita zarežala sa suvozačevog sica: " To je moj momak, živi kod mene, u čemu je problem!?"

Zec je maka ruku sa pištolja i nervozan reka da se tu ne smimo zaustavljat da je opasno zbog mraka i da se pomaknemo na obližnje brdašce. Ubrzo je nesta. Poslušali smo ga i nastavili čekat na brdu sa kojeg se pruža pogleda na svitleću Bogotu zarobljenu u mrak.



Inače u Bogoti mi se događalo svašta. Jednom nasrid parka priđe meni starac, zagrli me i poželi mi dibrodošlicu u Kolumbiju. Iz čista mira. Drugi dan na ulici dok san kupova avokado priđe mi trizni pijanac i žica koji pesos za ručak. Ja mu se nasmijen i pitan ga je li za ručak ili tragito (čašica žestije). On me pogleda i kurbin sin skuži da ću cijenit samo istinu. Kaže mi nasmijan: "Si señor, para tragito!"  Naravno da san nagradija iskrenost.

Negrita ima dva susida. Dičica koju zove Teremoto i Maremoto (potres i tsunami). Dvoje najživlje i najdivljije dice na svitu! Pet minuti sa njima i nikad nećete poželit svoju dicu. Jako dobar recept za kontrolu nataliteta na svenspučenijoj planeti.

Odi san upozna kamione lažnih šamana. Samo slušanje tih pizdarina vas dobro zabavi. Ipak najluđe iskustvo nije bilo u Bogoti već u džungli na teritoriju gerile. Neću davit puno o tome, al ovako luda priča mirita (zadlužuje) par redova.


           
Jednog dana u prašumi čujem glasove ljudi i rzanje konja. Bacin se na pod, prikrijen zelenilom i izviđam teren. Teritorij gerile i mora san bit maksimalno oprezan! Tih ka jaguar i kamufliran ka predator san nastoja ugledat prijetnju. Zbog guste vegatacije san uspija vidit samo glave ljudi i konja. Nisan moga znat radi li se o gerili ili obicnim seljacima. Ima san upaljen mobitel u đepu zbog fotografiranja.

U momentu kad su tribali nestat moj prokleti mobitel zazvoni. Capoeira angola muzika, zvono mog aparata odjekne. Kako, u pizdu materinu?! Podatkovna veza isključena i odi nema signala nikako. Brže bolje ugasin mob i bacin se facom u blato nadajući se da me nisu čuli. Nisu kurac!

Počeli su se propitivat između sebe i dalu se u potragu. Stopija san se sa šumom i samo ako me nagaze će me otkrit. Fala bogu na vojnoj obuci od nekad davno. Mlatili su mačetama pet metara od mene i na koncu odustali od potrage. Uhhhh, zamalo...

Kad su otišli upalija san mob i provjerija o čemu se radilo. Poziv od radnog kolege Nene Pešića. Naravno da to može samo on izvest. Dozvat me bez signala i usključenih opcija na mobu! 

E Neno, Neno, zamalo si me ukoka sa druge strane oceana. Zadavit ću te kad te vidin!

Vedran BađunFoto: Vedran Bađun 1 / 26

Napišite prvi komentar!

Za komentiranje je potrebna prijava/registracija. Ako nemate korisnički račun, izaberite jedan od dva ponuđena načina i registrirajte se u par brzih koraka.