Blogosfera Šetam lava po svitu

Cilj je bio vrh planine i doći ću do njega makar na koljenima!

Ovo je bija teritorij koji je nadrzirala guerilla - paravojska koja nije poštivala zakone ove države! Ko zna kako bi reagirali da se sretnemo? Možda bi skužili da nisan bogat i pustili me na miru, možda bi me zarobili i pokušali ugrabit koji pesos za moj život, a možda bi me likvidirali tek tako iz zabave. Mogu raditi šta žele jer njih zakon ne dira.
Objava 20. veljače 2018. 0 komentara 1432 prikaza
Vedran Bađun
Vedran Bađun
Smrdija san na mokru zemlju i trulo lišće. Super vonj, super kamuflaža. Teže me nanjušit ka nešto jestivo!

Jedva san iskašljava skorenu pljuvačku iz grla. Kišnica koju san ima odavno je iscurila iz mene na sve moguće otvore koji za to služe. Hrana koju san ponija je bila dovoljna možda mišu pantagani, al meni ni blizu! Tija san putovat lagan, šta mi je i pošlo za rukom. Nada san se pronaći vodu i hranu putem šta na kraju krajeva i jesam. Zelene banane i platano koje san namjerava skuvat. Papaja i avokado su dozivali moja usta iz ruksaka. Međutim vrh jebene planine je bija tako daleko da mi je u nekoliko navrata palo na pamet da zaspen odi u šumetini i da nastavin ujutro.

U tim kriznim momentima mi se uvik vrate scene sa vojne obuke di su me drilali instruktori ka roba u plantaži pamuka. Odustajanje jednostavno nije bila opcija! Koliko god se rob osjeca jadno i mizerno uvik je tinja onaj plamičak u njemu koji ga je gura naprid. Tako je i u mojoj psihi, u mom stanju svisti... Ugrist ću sam sebe za usnu i povuć dalje prema zionu.

Današnji cilj je bija vrh planine i doć ću do njega makar na kolinima!



Na putu sam naletija na izvor. Voda je izgledala pitko i bistro, međutim, odi se nesmite zaletit! Svaki kurac u prašumi vas može likvidirat. Od nečeg nevidljivog do onog jako vidljivog. Napunija san posudu i krenija dalje kroz bambusovu šumu.

Pomislija san:

- Divno sad stvarno moran pazit di gazim jer ovo je savršeno stanište za zmije. One vole šušanj bambusovih listova.

Svako malo bi se zaustavija i osluškiva okoliš. Nalazija san se duboko u džungli. Jaguar je efikasan ubojica. Iako san ima mačetu i jeben nož da sobom mislim da bi popušija u tom susretu. Međutim nije jaguar bija razlog mog opreza, njega se ionako ne može čut. Ja san osluškiva prisutnost ljudi jer na njih nikako nisan tija naletit! 

Ovo je bija teritorij koji je nadrzirala guerilla - paravojska koja nije poštivala zakone ove države! Ko zna kako bi reagirali da se sretnemo? Možda bi skužili da nisan bogat i pustili me na miru, možda bi me zarobili i pokušali ugrabit koji pesos za moj život, a možda bi me likvidirali tek tako iz zabave. Mogu raditi šta žele jer njih zakon ne dira.

Uglavnom nastavija san prema svom cilju i uskoro nakon sati i sati san izaša na čistinu. Napokon zrak. Lagani vitar mi je sušija znoj sa face i tila. Smrdija san na mokru zemlju i trulo lišće.

Super vonj, super kamuflaža. Teže me nanjušit ka nešto jestivo!

Vidija san vrh planine. Bija je prikriven niskim raslinjem. Čučnija san i ko pravi a ne zahrđali komandos i prekontrolira okoliš. Nikakva opasnost mi je pritila. Krenija san dalje.



Noć me sustizala i sa zadnjim atomima snage san se dokopa mista di san planira stavit šator. Odlučija san riskirat sa šatorom. Bija je siv i moga se lako vidit sa okolnih planina. Pokrija san ga zelenilom i uvuka se ka zvir u njega. Ostavija san komad nepokriven da mogu gledat u zvizde na nebu. Nisan tija palit vatru jerbo nisan želija osvitlit svoj kamp. Ništa od vode ništa od hrane. Voda je tribala bit prokuvana, a zelene banane i platano skuvane. Ništa... gricnija san maki papaje i avokada.

Zavaljen u svoj smrad san buljija u zvizde i osjeća veliku sriću i slobodu. U tom momentu ziona zvizde su nestale. Prikrija ih je oblak koji je zacrnija nebo. Prve kapi su krenile. Skidam grane, brzinski skačem i navlačim pokrov protiv kiše. Jbg, dok san to smontira bija san mokar do kostiju.

Uvuka san se ponovo u jazbinu, mokar al nasmijan! Smija san se svojoj budalaštini i neoprezu. Noć me zarobila i onako mokar i slipljen san, ajmo reć - zaspa!



Jutro je donilo zvukove konja. Osluškiva san u namjeri da čujem imaju li konjanike. Možda koji seljaci ili gerila. Nije mi na momenat bilo svejedno. Razmontira san šator. Izvuka blavora iz gaća i popiša par cvitova šta su rasli iz grma. Gleda san u kanjone ispod sebe i udaljenu plavičastu planinu koja se izdizala iznad magle. E tamo san želija otić!

Slušajući prekrasno glasanje jutarnjih tica spustija san se u zagušljivu džunglu i sa osmjehom na čunki veselija san se onome šta mi dolazi u susret.

Sritan šta ne pratim turističke atrakcije.

Sritan šta neću vidit niti jednog jebenog turista, a ako jah da sriće niti ikakvog drugog čovika.

Korača san kroz Nigdjezemsku prema svom zionu.

Vedran BađunFoto: Vedran Bađun 1 / 10

Napišite prvi komentar!

Za komentiranje je potrebna prijava/registracija. Ako nemate korisnički račun, izaberite jedan od dva ponuđena načina i registrirajte se u par brzih koraka.