Blogosfera Večernjeg lista
Blogosfera Zmajka

Mama daje otkaz!

Da, znam, to je normalno. I da, prošli smo to i preživjeli. I da, vjerojatno je ono što slijedi za koju godinu kudikamo teže i još zahtjevnije, ali o tome vam mogu tek tada nešto reći. Ali jedna je konstanta sigurna od prvog do posljednjeg dana - ona da prvom sekundom kad postaneš mama - sve tvoje ide u drugi plan.
Objava 27. travnja 2018. 0 komentara 1183 prikaza
Photo: Unsplash.com
Photo: Unsplash.com
Photo: Unsplash.com

Pa dobro​, mamicu vam​... ni dana godišnjeg, ni dana bolovanja, nema plaće, ​nema bonusa, ​nema ​bravo, ni hvala... samo neprekidni prekovremeni i svaki dan novi zahtjevi.
I najljepše od svega - ne, ne možeš dati otkaz.

Nisam baš tu sliku imala na pameti kad sam maštala o majčinstvu. Moram priznati da je sve izgledalo puno ružičastije s hrpom mucastih oblačaka.. Naravno, nisam razumjela ni one iscrpljene mame s podočnjacima, koje u kolicima guraju ta preslatka mala uspavana bića. Jer tada nisam znala da ta preslatka mala bića spavaju uglavnom samo dok ih strgane mame guraju u kolicima, žudeći u toj šetnji za neprocjenjivim minutama mira i tišine, a da ostatak dana i noći često uopće nisu slatka, nego viču i neprestano nešto zahtijevaju.

Da, znam, to je normalno. I da, prošli smo to i preživjeli. I da, vjerojatno je ono što slijedi za koju godinu kudikamo teže i još zahtjevnije, ali o tome vam mogu tek tada nešto reći. Ali jedna je konstanta sigurna od prvog do posljednjeg dana - ona da prvom sekundom kad postaneš mama - sve tvoje ide u drugi plan. A često i u zadnji, i to - ako stigne. A trudiš se, stvarno se trudiš. ​


Photo: Unsplash.com 

I onda dođe dan...​ ​

Dođe dan kada ti tvoje slatko medeno zalupi vratima pred nosom, jer ni njemu nije baš neki dan.​
Dođe dan kada šesti put za redom kažeš da je večera na stolu i kad sedmi put zavikneš - svi se čude luđakinji.
Dođe dan kada je suđe od ručka opet ostalo čekati tebe, valjda kao nagrada za trud što si skuhala...
Dođe i dan kada te mrzi jer nisi kupila još jednog ljigavca na kiosku, i kada si najgora mama na svijetu jer ne daš još jedan sladoled. ​

I onda se pitaš čemu trud?
Pa, k vragu, i pas dobije nagradu kad odradi vježbu kako treba, zar ne? Za super odsviran koncert ​umjetnik dobije ovacije publike... za dobro odrađen projekt na poslu ide bonus, za položen ispit - dobra ocjena, za dobro vladanje - pohvalnica... a što ide mami za svaki dan? Za svaku obrisanu guzicu, pažljivo biranu i pasiranu kašicu, bolna leđa od neprospavanih noći i u polučučnju prehodanih dana, obrisanu svaku suzu od cijepljenja do ružnog sna... obješene grudi i nikad više onak​av​ trbuh.. za svako grljenje i maženje i ljubljenje udarenog koljena, tjeranje čudovišta ispod kreveta i iz ormara? ​

Je li uistinu jedino majčinstvo toliko samodostatno da samo njemu ne treba priznanje?​

A onda... dođe još jedan dan.


Photo: Unsplash.com

Dođe dan kada ona hoće samo Mami. Jer Mama zna.
Dođe dan kada te grli jer si ​joj​ danas lijepa. Ona ne vidi ni grbu na leđima, ni strije ni otečene vene.
Dođe dan kada utrčava u kuhinju i pita što to miriši dok sama servira stol...
Dođe dan kada si baš ti najbolja mama na svijetu jer si došla po nju u vrtić pola sata prije dogovora.
Dođe dan kada ​ustane starijoj gospođi u tramvaju i tebi pridrži vrata...
Dođe dan kada ​znaš da si napravila super posao.
Dan kada digneš glavu i znaš da nema te plaće, ni tog bonusa, ni tog slobodnog dana kojeg bi rađe provela na nekom drugom poslu. ​

I ​po tko zna koji put stisn​eš​ zube, zagri​zeš​ tu jabuku i nastavi​š​ dalje​.​ Jer si MAMA.

D​​a, ponekad ​nam​ je pun kufer. I da, ponekad bi stvarno dal​e​ otkaz. ​Ali u svakoj Mama d.o.o. ista je stvar.​
Ali isto​vremeno​ - ​nema tog posla na svijetu ​​koji je plaćen iste sekunde kad se male ručice omotaju oko vrata i odnesu svaki teret.

Udahni, izdahni, uživaj. Imamo najteži i najljepši posao na svijetu - biti Zmajka.

Napišite prvi komentar!

Za komentiranje je potrebna prijava/registracija. Ako nemate korisnički račun, izaberite jedan od dva ponuđena načina i registrirajte se u par brzih koraka.